Најбитнија инвестиција која је остварена у Београду у последњих неколико година у оквиру саобраћајне инфраструктуре представља обилазница око Београда, а у будућности ће то бити метро, рекао је заменик градоначелника Београда, Горан Весић. У радовима на обилазници остао је само да се заврши, како је рекао Весић, део око Бубањ Потока и када то буде готово у граду ће се значајно смањити загађење ваздуха и гужве у саобраћају. Након обилазнице оно што ће обележити радове у Београду јесте метро и то ће бити, према његовим речима, нешто најзначајније што ће се изградити у будућности. "Београд је тренутно велико градилиште и метро је најважнији пројекат који ће бити реализован у будућности. О томе се говори од 1971. године и Београд је једини град ове величине који нема метро. У питању је пројекат између 3,8 и 4 милијарде евра", рекао је Весић на петој српској конференцији о развоју некретнина и инфраструктуре. Следећи капитални пројекат је градска железница у оквиру које је у плану да се у наредних пет година повеже 186 километара пруге. Према Весићевим речима, ове године ће бити повезани Лазаревац, Барајево и Сопот. "Када се буде завршио 2021. године ремонт пруге, имаћемо повезане све приградске општине градском железницом, осим Гроцке. То ће све допринети да метро и градска железница смање употребу личног саобраћаја за око 30 одсто", рекао је Весић. Према његовим речима, градиће се и два велика градска тунела један код Панчевачког моста, други код Аутокоманде, који ће такође значајно поспешити функционисање саобраћаја. Ускоро ће бити и расписан тендер за речни превоз, како је рекао, јер Београд има фантастичан положај река, које повезују Обреновац, Гроцку и Земун. "Радићемо и мост на Ади Хуји, чија је вредност око 220 милиона евра, и то је мост који ће повезати мост на Ади", навео је Весић. Према његовим речима, један од важнијих пројеката у Београду, представља решавање вишегодишњег проблема канализације. "Београђани треба да знају да наша сва канализација иде директно у Саву и Дунав. Ми годишње сипамо око 60.000 олимпијских базена фекалија у те две реке. То не ради више ниједан град ове величине, и то мора да се реши. Зато смо почели са инвестицијом и фабриком за прераду отпадних вода, чија је вредност око 190 милиона евра. Када завршимо то, укинућемо око 80 одсто излива у Саву", навео је Весић. Посебно се захвалио грантовима које је Београд добио од ЕИБА и ЕБРД. "Са ЕИБ преговарамо да пројектујемо фабрику за прераду отпадних вода у Остружници, које ће покупити отпадне воде из Сремчице, Железника и Умке. Радићемо са њима и канализацију у Калуђерици. Мислим да су ово веома важни пројекти који мењају цивилизацијски квалитет живота грађана на боље", навео је Весић. Проблем загађења ваздуха у Београду је дугогодишњи Проблем загађења ваздуха у Београду постоји већ дуги низ година и свако ко прегледа старе новине може да види наслове да се чека кошава како би се краткотрајно решио проблем, истакао је Весић. "Ми размишљамо дугорочно и зато желимо да решимо овај проблем на бројне начине. Топлане не праве загађење те врсте. Сада смо покренули пројекат топло далековода Обреновац-Београд чија је вредност око 190 милиона евра, који ће нам омогућити да се сва топла вода из термоелектране ''Никола Тесла'' искористи за грејање Београда", рекао је Весић. "Сва та топла вода сада иде у реку Саву, која је због тога за три степена топлија и то неповољно утиче на биљни и животињски свет. То све значи да ћемо смањити око 40 одсто куповине гаса, а то је око 40 милиона евра по садашњим ценама", навео је Весић. Према његовом речима, ове године ће бити купљено 200 аутобуса на природни гас, а план је и да се сваке наредне године купи по још 80 таквих аутобуса. "Тако би за пет година на улицама Београд било 520 таквих аутобуса. Данас је на улице изашло 657 аутобуса. Ми би кроз седам, осам година могли да постанемо град без иједног аутобуса који загађује ваздух", рекао је заменик градоначелника. Како наводи, већ три године у свакој новој гаражи се инсталирају пуњачи за електричне аутомобиле. "Ове године ћемо пустити и првих 17 пуњача на улици и обезбедићемо бесплатно паркирање за електрична возила. Знам да тако неће моћи довека, али сада док их је мало, је изводљиво", истакао је Весић. У оквиру града биће формиран фонд за енергетску ефикасност и о томе је, како је рекао, разговарано у Луксембургу са Инвестиционом банком, како би се стимулисало уређење фасада. "До сада смо урадили скоро 500 фасада и ове године ће бити урађено скоро 150. Ту је могло много више да се уради, а ми ту нажалост немамо средства ЕУ, за разлику од Загреба у којем је урађено две трећине фасада из средстава ЕУ. Наше су сређиване о трошку грађана", навео је Весић. Према његовим речима, ради се и око 100 километара бициклистичких стаза у Београду, а такође је у плану и 10 јавних гаража. "Ту постоји проблем да се у том случају привлаче аутомобили. Водећи европски градови, а међу њима је Копенхаген, укидају гараже. Они су ту одлуку могли да донесу, а ми не можемо без метроа. Свака нова гаража доноси нови број аутомобила, и зато ми морамо да донесемо одлуку по том питању", рекао је Весић. Посебно је истакао да је у претходних неколико година урађено у Београду 28.000 метара квадратних пешачке зоне. Како је рекао, било је пуно побуна, исто као што се дешавало у Љубљани, а сада је, према његовим речима ситуација у тим зонама одлична. "Данас се на згради где је агенција Танјуг, која се налази у пешачкој зони на Топличином венцу, више не постоји мерна станица јер тамо више нема загађења од аутомобила. Тамо је сада најскупљи квадрат, а било је разних негативних коментара", истакао је Весић. Додао је да се са грађанима мора доста радити, јер сви желе промене, а не желе да их примењују. Како је рекао, то није само проблем Београда, већ и многих других градова. Весић је позвао приватне инвеститоре да улажу у зграде које су енергетски ефикасне и које имају енергетске пасоше, односно које немају трошкове као друге зграде. "Предузеће Топлана Београд ће ослободити све нове инвеститоре, плаћање партиципације за прикључење на топловодну мрежу, под условом да тај новац уложе у енергетску ефикасност", додаје Весић и истиче да ће у будућности бити припремљене субвенције за грађане који желе да се прикључе на топловодне мреже. Три милиона евра за водовод у три насеља у Гроцкој Град Београд и општина Гроцка ће у наредних годину дана уложити три милиона евра како би сви становници који живе у насељима Винча, Лештане и делу Калуђерице били прикључени на градску воду, изјавио је Весић у Лештанима, где се већ у току радови на изградњи водовода. "Када смо пре шест година преузели власт у граду, пројекат регионалног водовода Макиш-Младеновац је био потпуно запостављен. Неко је паметан почео да ради водовод, урадили га око 40 одсто, а онда га потпуно запоставили, зауставили као да градску воду не треба да пију људи из Гроцке, Сопота, Младеновца, као да су то људи другог реда", рекао је Весић. Како је додао, једна од првих ствари коју је садашња градска власт урадила било је поново покретање радова на изградњи регионалног водовода Макиш-Младеновац који се ради и који ће, истакао је, до 2022. године стићи до Младеновца. "У међувремену полако, како завршавамо водовод, прикључујемо одређена насеља како би људи добили стабилно водоснабдевање", рекао је Весић. У првој фази, вредној 115 милиона динара, око 3.000 домаћинстава биће прикључено на градски водовод, рекао је Весић и навео да ће друга фаза бити завршена до априла следеће године и да ће укупно 20.000 кућа из Лештана, Винче и дела Калуђерице бити прикључено на градски водовод. Ти људи ће, додао је заменик градоначелника, добити квалитетну воду и стабилно водоснабдевање. Говорећи о улагањима у насељу Лештане, подсетио је да се у том насељу ради школа која је требало да буде готова у септембру ове године, али ће, како је најавио, бити готова раније. "Ми ћемо већ можда и пре маја имати завршену основну школу у Лештанима", рекао је Весић и најавио да ће у том насељу следеће године бити урађена и здравствена станица. Весић је рекао да Град Београд са Европском инвестиционом банком води преговоре о изградњи фабрике за прераду отпадних вода у Остружници и канализације у Калуђерици, са постројењем за прераду отпадних вода у том насељу. Навео је да је општина Гроцка раније била једна од најзапостављенијих општина у Београду, али да последњих неколико година постоје велика улагања Града у ту општину. "Наравно, постоје различити проблеми које треба решити и решаваћемо их, али је чињеница да људи који живе у Лештанима могу да кажу да су неки од дугогодишњих проблема почели да се решавају и да смо неке од проблема решили. Будемо ли тако радили, сваке године ћемо решити макар по један нови проблем и људима ће бити боље, а то и јесте суштина политике - да људима сваке године буде боље него претходне", рекао је Весић.