Санирање депоније у Винчи, што ради француско-јапански конзорцијум "Суез-Иточу", амбициозан је пројекат вредан 370 милиона евра којим се решава вишедеценијски проблем одлагања комуналног отпада у Београду, изјавила је председница Владе Републике Србије Ана Брнабић.

Брнабић је након обиласка нове санитарне депоније, електране и рециклажног постројења за грађевински отпад у градској депонији Винча, рекла да је изузетно срећна што се коначно решава проблем одлагања комуналног отпада, наводећи да се тиме показује одговоран приступ заштити животне средине, али и циркуларној економији и зеленој транзицији што је један од основних приоритета владе.

Брнабић је навела да Београд дневно генерише између 1.500 и 1.600 тона комуналног отпада који се таложио на депонији у Винчи због чега је, како је рекла, Србија била једна од највећих загађивача.

Због те депоније, додала је, емитовано је више од пет милијарди кубних метара емисије метана у атмосферу.

Брнабић је навела да овај пројекат подразумева пет мањих пројеката и додала да је један затварање старе депоније и изградња нове санитарне депоније што је, како је рекла, завршено.

Други пројекат је, према речима Брнабић, отварање депоније за одлагање грађевинског отпада што је завршено 18. августа, док је трећа компонента у оквиру великог пројекта изградња електране за спаљивање комуналног отпада која ће, најавила је, бити завршена у новембру следеће године.

"Тако ћемо већ од следеће грејне сезоне у Београду имати десет одсто од укупне топлотне енергије која ће долазити из отпада и пет одсто електричне енергије", рекла је Брнабић.

Додала је да је четврти пројекат изградња електране на депонијски гас, док се пети односи на пречишћавање отпадних вода са депоније.

"Читав систем ће на најмодернији начин санирати проблем који имамо 45 година. Нећемо више бити црна тачка европског континента", истакла је Брнабић и додала да у Европи постоје 492 оваква постројења што значи да је све у складу са најстриктнијим стандардима Европске уније.

Брнабић је нагласила да ће Србија први пут добити електричну и топлотну енергију из отпада.

Истакла је да се ради нова стратегија за управљање отпадом, навела да ће јавна расправа о томе трајати до 5. октобра и позвала све заинтересоване да у њој учествују.

Држава је спремна да уведе ковид пропуснице

Брнабић je изјавила да је држава спремна да уведе ковид пропуснице, али да су оне само начин да се, пре свега млади, вакцинишу и да пропуснице нису никакав "магични метак" за решавање ситуације са пандемијом ковида 19.

"Ми смо спремили све за ковид пропуснице. Ја ћу разговарати још, да видим да ли ћемо ићи на то. Али, чујем на различитим медијима и од разних експерата, различите информације и погледе на ствари", рекла је Брнабић новинарима на констатацију да је пре 16 дана најавила увођење ковид пропусница, али да таква одлука још није донета.

Брнабић је истакла да ковид пропуснице нису "сребрни или магични метак" за решавање ситуације, већ су начин да се мотивишу млади људи да се вакцинишу, како би могли да иду у клубове, кафиће, ресторане.

"Једини одговор на све ово је вакцинација. Поново причамо о мерама, пропусницама, свему што није кључно у решавању пандемије. Кључне су вакцине, прва и трећа доза", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела и да је у Србији вакцинисано 53,4 одсто пунолетне популације, али да је у узрасту од 18 до 30 година вакцинисано 21,4 одсто, што је, како је рекла, поражавајуће, јер је то ствар грађанске солидарности и заштите оних који из различитих разлога не могу да се заштите.

Додала је и да смо, нажалост, сведоци тога да и млади умиру, јер су невакцинисани.

"Пре два дана преминуо је младић стар 24 године, без других обољења, није био вакцинисан. И жена која је имала 31 годину, мајка двоје деце, без придружених болести и без вакцине. То су све животи који су могли да се спасу", рекла је Брнабић.

Брнабић је поновила да држава не може да уведе обавезну вакцинацију, већ морамо да се ослонимо на сопствену свест да је важно да се заштитимо.

Додаје да је држава свој део посла урадила, међу првима набавила вакцине, четири различита произвођача, а ускоро стиже и пета, Модерна, али и поновила да има нешто и до индивидуалне одговорности.

"Нигде није запело, размишљамо о томе (ковид пропусницама)", рекла је Брнабић.

Новом депонијом се управља другачије

Брнабић је одговарајући на питање да ли постоји могућност да се понови пожар у Винчи рекла да се новом депонијом управља потпуно другачије и да се поштују сви стандарди Европске уније.

Брнабић је приметила и да није инжењер за депонију и да то питање новинари треба да упуте стручњацима који санирају депонију из француско-јапанског конзорцијума.

"Новом депонијом управља се потпуно другачије него што је то било на старој депонији и све се ради да се спречи било каква врста акумулације. Редовно се ради покривање земљом да се спречи настанак таквих догађаја и поштују се сви стандарди ЕУ за управљање отпадом и управо том активношћу избећи ћемо настанак оваквих догађаја", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да се као председница владе није бавила тиме ко је одговоран за пожар наводећи да је депонија у Винчи у надлежности локалне самоуправе.

Извор: Танјуг