Европска унија, односно цео европски континент, па и Србија која још није чланица Уније, већ је земља кандидат, показали су за време ковид кризе да су способни и одрживи, рекла је министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, истичући да су то успели само због отпорности. Јоксимовић је у уводној речи на панелу "Како ће изгледати Европа после ковид кризе", у оквиру онлајн Београдског економског форума, рекла да се та отпорност показала кроз усвајање нових политика окренутих ка будућности, али и предвиђања да су флексибилност и нови модели пут без којег се не може даље јер очигледно је да се другачије политике морају користити. Према њеним речима, нових шест праваца Европске уније, који су дефинисани у новом мандату Европске комисије, стратешки су и предвиђају постизање одрживости и социјалне транзиције у новим моделима привредног раста и одрживости. Јоксимовић је истакла да су неки од приоритета дигитализација и зелена трансформација, као и зелена и плава Европа што, како је нагласила, јесте нова економска политика која би требала да доведе до поновног привредног раста, али која може и требало би да доведе до самообновљивости животне средине. Јоксимовић сматра да је и Србија, као земља која је кандидат за чланство, на време уочила, препознала и подржала активно све нове стратешке трасе које су заступљене у новом мандату Европске комисије. Јоксимовић је додала да су се нове стратешке трасе поклопиле са ковид кризом за коју су, према њеним речима, потребни специфични, нови и квалитативно другачији инструменти. "Србија је то препознала кроз више праваца, неки су споменути у годишњем Извештају о напретку Европске комисије, који је добио пуно пажње због неких критичких оцена у појединим областима, али неправедно је занемарено оно што је јако добро препознато као узглобљавање Србије у ту врсту нових праваца и политике, не само економске и монетарне политике у ужем смислу, већ и препознавања елемента повезивања зелене агенде и свега онога што је питање без којег не можемо да говоримо о нашој одрживој економији", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је додала да је то врло добро оцењено у Извештају о напретку Европске комисије, уз све позиве за даље реформе у области владавине права, јер циљ је да Европска унија, па самим тим и Србија, али и све државе на европском континенту, покажу да су способне да заштите своје грађане. Јоксимовић је нагласила да је сада потребно показати да су способне не само да бране и штите грађане у стандардном смислу те речи, већ да обезбеде одрживо снабдевање и одржив живот за све грађане тиме што ће учинити све неопходно и то неугрожавајући владавину права и темељне европске вредности. Јоксимовић је рекла да је то препознала и Влада Србије која се определила за убрзавање европског пута. Сама пандемија и криза изазвана Ковидом-19, пре свега је људска криза, рекла је Јоксимовић и додала да је та криза снажно деценијама, а можда и дуже, подупирана неодрживим друштвеним моделима и понашањима. "То је сада очигледно, чак и код оних најзаговорљивијих заговорника статуса кво. Очигледно је да се не може више онако како се радило", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић сматра да је ситуација са вирусом корона пролонгирана и да се неће завршити чак ни са проналажењем вакцине, јер нећемо бити сигурни све док највећи део света не буде вакцинисан. "Године које следе траже велика улагања, напоре, али пре свега заједничку сарадњу и солидарност", рекла је Јоксимовић и додала да је ту солидарност Европска унија показала након мањег несналажења на почетку кризе изазване вирусом корона. Јоксимовић је навела да је Европска унија показала међусобну солидарност, али и солидарност према земљама Западног Балкана, али и да се Србија идентично укључила у то. Јоксимовић сматра и да иницијатива "мини шенген", коју је иницирала Влада Србије, а пре свега председник Александар Вучић, иде у корак са тим трендовима и мегатрендовима који се одвијају у Европској унији. "Пуно смо уложили у повезивање, у боље односе, у раст економије, у Инвестициони план за Западни Балкан, повезивање које је окренуто ка расту, новим радним местима, али пре свега економији заснованој на знању, иновацијама, дигитализацији, зеленој агенди", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је истакла да су то начини на којима ће се остварити нови раст и да је управо то нова економска политика која је пројектована и пре ковид кризе, али која је са ковид кризом добила свој пуни смисао и значај. "Србија остаје снажно посвећена европском путу, свим реформама, приоритети се мењају јер је ситуација таква да је тренутно здравље људи на првом месту, али то ни на који начин не умањује све друге реформске процесе које смо започели и које желимо заједно са Европском унијом и партнерима из региона да учинимо за наше грађане и грађане целе Уније и европског континента", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је закључила да ће се на тај начин добити одговорна, способна и компетентна Европа. Србија током пандемије није била бреме за Европску унију Србија током пандемије вируса корона није била бреме за Европску унију, ни привредно, али ни са становишта безбедности, рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је истакла и да је Србија показала током ковид кризе да може да допринесе, буде инструмент и унесе нову енергију. Према њеним речима, политика проширења Уније у Србији је схваћена као добар геополитички алат за јачање компететивности и конкурентности Европске уније и повезивање свих од истока до запада, од севера до југа. "Мислим да је то идеал којим треба да се водимо. Све европске земље би требало да буду део Европске уније", рекла је Јоксимовић. Када је у питању улога других земаља, како је рекла Јоксимовић, оне имају своје политичке и геополитичке интересе пре свега на Западном Балкану. Јоксимовић је приметила да ипак постоји јак и одлучан фокус Европсле уније према региону и сматра да постоји посвећеност. "Надам се да ће нова методологија за преговоре показати и осликати ту посвећеност Европске уније, али и земаља кандидата", рекла је Јоксимовић. Што се тиче Србије, како је навела Јоксимовић, показана је и показује се јака политичка воља, као и то да представља партнера на европском континенту. "Показујемо јаку политичку вољу да припадамо Европској унији и да имамо алат да можда додатно дамо и нову енергију Европској унији, пре свега мислим у Југоситочној Европи", рекла је Јоксимовић и приметила да и Европска унија и земље кандидати, укључујући Србију, морају показати више политичке посвећости. "То је посао и за ЕУ и за нас", истакла је Јоксимовић. Према њеним речима, све стратешке одлуке које су биле промовисане недавно кроз портфолио нових реформи, шест стратешких циљева, показале су да Европска унија озбиљно схвата будуће политике које су усмерене на будућност, али и усвајање нових заједничких политика, рекла је Јоксимовић и додала да ту првенствено мисли на капацитете за зелену транзицију и одрживост. "Заинтересовани смо да видимо шта ће се догодити са европским буџетом и како ће то утицати на Инвестициони план за Западни Балкан. Наш план за опоравак поред националних планова и јесте у директној вези и зависи од начина на који ће Европска унија наћи решење за свој буџет", рекла је Јоксимовић и нагласила важност флексибилности и капацитета Европске уније да се адаптира и реагује на ковид кризу, као и способност да покаже солидарност и кохезију, као кључну политику и прикаже да је део евроског континета који је битан за ревитализацију Уније као целине.