Председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић изјавила је да су током претходне недеље завршени разговори са представницима свих државних универзитета и да је постигнут финални договор о нацрту измена Закона о високом образовању, да су се сви универзитети изјаснили да је то оно што су желели као и да то значи испуњење четвртог захтева студената.

Брнабић је рекла, на конференцији за новинаре у Народној скупштини, да ће се Нацрт измена и допуна Закона о високом образовању највероватније наћи на дневном реду прве седнице редовног заседања парламента 4. марта.

"Ти разговори су завршени, постигнут је финални договор, сви универзитети, државни универзитети су се изјаснили да је то оно што су они желели и да је то оно што у ствари значи испуњење четвртог захтева", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да се четврти захтев односи на повећање буџета за високо образовање од 20 процената, што је укупно додатно издвајање за високошколске установе у Републици Србији од 12 милијарди динара.

Брнабић је додала да очекује да Влада Србије сутра или прекосутра на седници усвоји предлог измена и допуна Закона о високом образовању и да га почетком недеље упути Народној скупштини на даље разматрање.

"Након тога ће овај предлог закона размотрити током следеће недеље релевантни одбори Народне скупштине, а то је Одбор за образовање и Одбор за уставна питања и за законодавство. Наш циљ је да предлог измена и допуна Закона о високом образовању буде на дневном реду прве седнице у редовном заседању, а која почиње у понедељак 3. марта", навела је Брнабић.

Брнабић је указала да редовно заседање почиње првог радног дана у марту, то је понедељак 3. март, а да ће седница бити од уторка 4. марта, с обзиром на члан 87 Пословника Народне скупштине, који одређује да се седнице по правилу одржавају уторком, средом и четвртком.

"Дакле, највероватније ће ове измене и допуне закона о високом образовању бити на првој наредној седници редовног заседања, а то је највероватније уторак 4. марта", рекла је Брнабић.

Универзитети у Србији сагласни са предлогом измена Закона о високом образовању

Председнице Скупштине Србије Ане Брнабић изјавила је да су универзитети у Србији сагласни са предложеним изменама и допунама Закона о високом образовању.

Брнабић је рекла, на конференцији за новинаре у Народној скупштини Републике Србије, да је Универзитет у Београду послао допис Влади Србије да Проширени ректорски колегијум констатује да је пристигли текст предлога измена и допуна Закона о високом образовању суштински у складу са принципима дефинисаним Закључком Проширеног ректорског колегијума.

"Оваквим решењем, које је можда и најважнији део, које се, поред испуњења захтева студената у блокади, тиче и вишегодишњих захтева Универзитета у Београду, начињен је важан искорак у погледу унапређења институционалног оквира за функционисање и развој високог образовања у Србији", цитирала је Брнабић саопштење Универзитета у Београду.

Брнабић је навела и да је Универзитет уметности у Београду, између осталог, у свом допису навео да су чланови оба колегијума тог Универзитета сагласни са предложеним изменама и допунама Закона о високом образовању.

"Верујемо да ће предложене и, надамо се, усвојене допуне Закона допринети унапређењу институционалног оквира високог образовања и створити подстицајан амбијент за ненаставно и наставно особље, а посебно уметнички и научни подмладак на универзитетима у Србији", навела је Брнабић да стоји у допису тог универзитета.

Брнабић је рекла и да је Универзитет у Крагујевцу на Колегијуму Универзитета на састанку одржаном 21. фебруара, а након детаљне анализе и расправе о нацрту измена и допуна Закона о високом образовању, изразио једногласан став о подршци овом предлогу.

Брнабић је навела да у допису Универзитета у Крагујевцу пише: "Сматрамо да предложени нацрт значајно доприноси унапређењу институционалног оквира за функционисање високог образовања и да се истим, поред испуњавања захтева студената у блокади, истовремено задовољавају потребе универзитетске заједнице, стварајући основ за развој високог образовања у нашој земљи".

Брнабић је додала да је, поред већ донете сагласности и подршке од стране универзитета у Београду, Крагујевцу, Нишу, Косовској Митровици и Новом Пазару, потврђена сагласност и подршка изменама и допунама Закона о високом образовању и од стране Универзитета у Новом Саду.

"Надамо се и верујемо да ће донесен и важан документ на прави начин позитивно одговорити на четврти захтев студената у блокади, али и свим другим студентима и целој академској заједници наше државе, али и нашем друштву у целини", рекла је Брнабић.

Брнабић је прецизирала и да је Универзитет у Нишу, након обављених консултација са члановима Ректорског колегијума, обавестио да је тај универзитет такође сагласан са текстом предлога измена и допуна Закона о високом образовању.

"И државни Универзитет у Новом Пазару је сагласан са предложеним текстом Закона о високом образовању и предложеним изменама и допунама одредаба овог закона, који су у складу са предлозима упућене Министарству од стране Универзитета", рекла је Брнабић.

Брнабић је нагласила да је и Универзитет у Приштини на колегијуму једногласно закључио да су предложене измене и допуне Закона о високом образовању у складу са предлозима добијеним од државних универзитета, око којих је постигнут консензус на састанцима радне групе за анализу тренутног стања финансирања високог образовања и за израду Нацрта закона о високом образовању.

"Чланови колегијума Универзитета у Приштини изражавају наду да ће се ситуација на универзитетима на којима је обустављен наставни процес нормализовати у најкраћем могућем року", навела је Брнабић да пише у допису тог универзитета.

Брнабић је истакла да сада читава јавност на једном месту има потврде свих државних универзитета да је овим изменама и допунама Закона о високом образовању, а које ће се наћи на дневном реду наредне, редовне седнице Народне скупштине Србије, највероватније од 4. марта, испуњен четврти студентски захтев и да су такође испуњени сви они захтеви који су додатно државни универзитети у Србији поставили и о којима су разговарали са министарствима финансија и просвете.

Школарине умањене за 50 одсто, примања запослених биће повећана за 16 одсто

Брнабић је изјавила да ће изменама и допунама Закона о високом образовању бити уређено да се студентима умањи школарина за 50 одсто, али и да се додатним издвајањима покрију стални трошкови у целости и да се примања запослених у високошколским установама повећају за 16 одсто.

Брнабић је истакла да се овим изменама у потупности испуњава четврти захтев студената и напоменула да ће на крају додатно издвајање за високо школство бити значајно веће од 12 милијарди динара.

"Овај захтев је не само испуњен, већ је држава много више дала и обавезала се на додатно финансирање високог образовања", нагласила је Брнабић.

Брнабић је прецизирала да се предложеним изменама и допунама Закона о високом образовању студентима трошак школарине умањује за 50 одсто, онако као што су и тражили.

Према њеним речима, разлика је само у односу на то како се то испуњава.

"Предложеним изменама Закона тај захтев се испуњава директном рефундацијом државе студентима. Студенти ће платити пуну школарину својим факултетима, факултети ће онда комуницирати Министарство просвете који студенти су платили школарину и колико, а онда ће се директно из буџета појединачно студентима рефундирати 50 одсто од те школарине. То је прва најважнија одредба којом се у потпуности испуњава четврти захтев", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, додатна издвајања за високо школство ће ићи и кроз то што се високошколским установама покривају стални трошкови у целости, као и примања запослених дефинисана колективним уговором у целости.

Трећа одредба, како је рекла председница парламента, је да ће доћи до усклађивања основица за плате у високом образовању са основицама плата у основном и средњем образовању.

"То ће значити да ће се обезбедити из буџета Републике Србије додатна средства за повећање плата у високом образовању за чак 16 одсто, да будем прецизна 15,97%. Поред тога што ће држава директно рефундирати студентима 50 одсто њихове школарине, такође ће држава обезбедити додатна средства да се повећају плате запосленима у високом образовању за 16 одсто", навела је Брнабић.

Додала је и да су о изменама и допунама Закона, универзитети, факултети у оквиру тих универзитета, као и студенти у блокади комуницирали претходних неколико дана.

Молим све универзитете, факултете, студенте у блокади да се врате настави

Брнабић је упутила молбу универзитетима, факултетима и студентима у блокади да размисле да се након усвајања измена Закона о високом образовању врате на наставу и да спасу ову академску годину.

"Молим све универзитете, све факултете, све студенте у блокади да добро размисле о томе да након усвајања ових и оваквих измена и допуна Закона о високом образовању, који и вишеструко превазилазе све оно што су били захтеви студената у блокади, али и захтеве академске заједнице, да се вратимо настави и да спасимо ову академску годину", рекла је Брнабић.

Брнабић је нагласила да одлуком о враћању на наставу не би било доведено у питање више од 230.000 породица које имају студенте на државним универзитетима.

Брнабић је навела да очекује да сви дају све од себе да се настава и полагање испита на државним универзитетима који су у блокади настави.

"Сада већ улазимо у март месец, академска година озбиљно је доведена у питање, с обзиром на то да се приближавамо року када чак ни физички више није могуће надокнадити наставу и испите", указала је Брнабић.

Брнабић је додала да се ближимо периоду када неће бити могуће да се надокнади академска година, чак и уколико би се радило сваког викенда и током читавог лета све до 30. септембра, када академска година мора да се заврши да би наредна почела.

"Сада, читава јавност на једном месту има потврде свих државних универзитета да ће се усвајањем оваквих измена и допуна закона о високом образовању, а који ће се највероватније наћи на дневном реду наредне, редовне седнице од уторка 4. марта, да је овим испуњен четврти студентски захтев и да су такође испуњени сви они захтеви који су додатно државни универзитети у Републици Србији поставили и о којима су разговарали са Министарством финансија и са Министарством просвете. Народна скупштина Републике Србије ће даље поступати у складу са овим", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да очекује да сви након овога дају све од себе да се настави и настава и полагање испита на државним универзитетима који су у блокади.

Није проблем финансирање пројеката из иностранства, али не за рушење власти

Брнабић је изјавила да је лого УСАИД-а склоњен са сајта парламента на молбу једне посланичке групе, али и зато што није било даље обавезе према УСАИД-у да тај лого више стоји и истакла да не види проблем у финансирању пројеката из иностранства док год је то транспарентно и са јасним циљевима, али да је проблем ако неко финансира смену демократски изабране власти у Србији.

"Када су они помогли израду сајта, тада је стајао (лого), не мора стајати за век и векова", рекла је Брнабић одговарајући на питање новинара зашто је знак УСАИД склоњен са сајта скупштине, колико је новца УСАИД док је она била члан НАЛЕД-у дао новца невладином сектору и где је он одлазио, имајући у виду да је пуно новца стигло и за водовод и вртиће и да ли је и то криминално.

Брнбић је нагласила да је она била један од оснивача НАЛЕД-а, али да никад није радила у НАЛЕД-у, већ је била у Управном одбору НАЛЕД-а.

"И тога се не стидим и тиме се поносим. И не видим да постоји било какав проблем са финансирањем из иностранства док год је то транспарентно и док су резултати и циљеви јасни", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да је и администрација америчког председника Доналда Трампа рекла колико је новца ушло у Србију управо ради дестабилизације и смене Александра Вучића и демократски изабране власти.

"Дакле, да чујете на емисији Пирса Моргана да је 400.000 долара неком била годишња плата у невладином сектору у Републици Србији само како би радио у циљу свргавања Александра Вучића. Заиста су доста новца зарадили, хвала Богу, успели нису, захваљујући томе што Александар Вучић ужива већинску подршку народа Републике Србије и хвала народу на томе", истакла је Брнабић.

Нагласила је да је проблем када се нетранспарентно даје новац, када они који су примили тај новац неће да кажу да су примили новац, колико новца су примили и за шта су тај новац примили, а за шта га искористили.

Истакла је и да ће надлежни органи Србије одлучити да ли је нешто криминално или не.

"А тиме се баве колимо видим и органи САД који су у оквиру те истраге обухватили значајне и појединце из цивилног сектора Србије, тако да се радујем да видимо шта ће они наћи и шта ће њихови бити закључци у смислу корупције, прања новца и финансирања дестабилизације и насилног свргавања демократског режима у Србији", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да је Н1 није питао на конференцији за захтеве студената, што је била тема њене конференције и да је тако та телевизија показала да је ни мало у ствари не занимају захтеви студената нити тема испуњења четвртог захтева додатног инвестирања или финансирања у високо образовање у Србији и шта ће то значити и за студенте и за академску заједницу.

"Дакле, водили сте читаву кампању месецима на ову тему како би ваш власник Драган Шолак или бивши власник који је за неколико стотина милиона евра увећао своје богатство како би подигао вредност своје компаније на грбачи студената, а данас сте показали да вас нимало не занимају ни захтеви ни шта су урадили. Већ сте на овако важну тему поставили питање које никакве везе нема са темом око УСАИД-а", рекла је Брнабић.

Истакла је да је добро да то грађани Републике Србије виде, као и да виде да је Драган Шолак, како је рекла, све то радио и у његовим медијима само да би се он обогатио и стекао додатне стотине милиона евра на продаји СББ-а.

Говорећи о УСАИД-у и финансирању пројеката из иностранства рекла је да не види разлог ни зашто се финансирају невладине организације које се, на пример, баве владавином права, јер су показале да су параполитичке организације.

"Оне су када је дошао дан Д за владавину права, када је био референдум о промени Устава у Србији како би се обезбедила потпуна независност правосуђа и самосталност тужилаштва, и што је оцењено најбољим могућим оценама Савета Европе и Венецијанске комисије, онда изашле и рекле - гласајте против тог референдума, односно гласајте против, како не би дошло до независности правосуђа. Чак ни када је Венецијанска комисија изашла и рекла да је то један од најбољих примера како се води процес измена Устава у једној земљи. Дакле, и након тога су они наставили да добијају финансирање од различитих страних финансијера, иако су доказали да је њих баш брига за владавину права или за независност правосуђа. Већ су параполитичке организације које ће лобирати да се не гласа за било шта што је можда добро за Србију али је то предложио Вучић и СНС", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да се то десило и са изменама и допунама Кривичног закона које је радио ОЕБС које су се тицале, на пример, појачане безбедности и сигурности новинара.

"Тада су се они показали да су ту у ствари, не као организације које штите новинаре, већ као организације које се баве тиме да забране или онемогуће било шта што је добро за ову државу, ако долази од Александра Вучића и СНС. Одређени страни финансијери су наставили да плаћају те невладине организације да се баве слободом медија", рекла је Брнабић.

Истакла је да је транспарентност кључ и да не види шта је проблем да неко каже колико вам је новца неко дао, зашта је тај новац потрошен и који су резултати.

"Односно, уколико вас је неко преко две деценије финансирао за владавину права и слободу медија, а ви показали, најочигледније, да вас баш брига и за владавину права и за слободу медија, тиме што сте се активно борили против законских решења која би довела до веће владавине права и слободе медија, зашто настављају стране организације да вас финансирају. Дакле, мислим да је у томе тема и да је, у ствари, то кључ", рекла је Брнабић.

Нисам прекршила Устав, опозиција није желела расправу, Народну скупштину неће блокирати

Брнабић је изјавила да није прекршила Устав на седници одржаној 27. новембра када је усвојен буџет, указујући да посланици опозиције нису желели расправу на коју је позивала и истакла да је ово Народна скупштина свих грађана те да нико неће моћи да блокира њен рад.

Брнабић је на питање новинара да прокоментарише иницијативу Црте Уставном суду за проверу уставности 54 закона који су донети на седници 27. новембра, укључујући и буџет за 2025. годину, навела да верује да ЦРТА има много већих проблема, пошто је једна од организација које су под истрагом због примања новца од УСАИД-а.

Председница парламента је истакла да су провере уставности добродошле и да би волела да види како је то свој посао урадила неуставно.

"Имам доказе, а и читава јавност је видела да сам позивала на консултације, да сам позивала на смирење, да сам позивала на то да наставимо расправу о закону о буџету", навела је Брнабић.

Како је додала, уместо тога посланици опозиционих странака су заузели клупе чланова владе мислећи да, како наводи, када имате фотељу, аутоматски сте министар.

"Не, министром вас прави кредибилитет, легитимитет који добијате од народа, а не фотеља. За министра није потребна фотеља, потребна је подршка народа и подршка већине у Народној скупштини Србије. Они нису желели расправу", указала је Брнабић.

Брнабић је истакла да то што посланици опозиције нису желели расправу и дијалог, не значи да ће Народна скупштина да стане.

"Неће, зато што је ово Народна скупштина свих наших грађана и она мора да ради. И радиће без обзира на све претње, без обзира на то што неко хоће да је блокира. Неће је блокирати. Могу само да блокирају себе да не учествују у расправи", рекла је Брнабић.

Брнабић наводи да је сигурна да је урадила све у складу са Уставом, као и да оставља Уставном суду да донесе коначну одлуку.

Подсећа да су сви грађани могли да виде колико је пута покушала да настави расправу.

"Нећете расправу, не морате, али нећете одложити гласање о тачкама и тиме спречити повећање плата и пензија у Србији, што су желели да спрече", истакла је Брнабић.

Имаћемо колегијум пре седнице, верујем да ћемо за овај закон гласати сви

Брнабић je изјавила да ће заказати колегијум са шефовима посланичких група пред седницу на којој би требало да се усвоје измене и допуне Закона о високом образовању и истакла да није сигурна како ће се понашати опозициони посланици, али да се нада да би за тај закон требало да гласају сви.

Брнабић је, на питање новинара да ли очекује инциденте на тој седници која ће вероватно бити одржана 4. марта, рекла да не зна да ли ће бити цивилизована расправа и додала да "није навикла да преговора са терористичким организацијама".

"Нажалост, неке парламентарне странке су се исписале из регистра политичких странaка и уписале у регистар терористичких организација које желе да блокирају међународни аеродром у Београду. То не раде политичари, то не раде политичке странке, то раде само и искључиво терористи", истакла је Брнабић.

Брнабић је додала да не зна шта ће ти терористи, који, како је рекла, игром случаја због спуштеног цензуса имају част да буду народни посланици, одлучити да раде, нити је претерано занима.

"Ја знам шта је моја обавеза и шта је моја дужност према грађанима Републике Србије. Ја ћу ту моју обавезу и ту моју дужност према грађанима да испуним. Такође, и моју дужност и обавезу коју имамо према студентима у блокади, али и академској заједници, ми ћемо је испунити, надам се добром расправом о предлогу измена и допуна Закона о високом образовању", рекла је Брнабић.

Брнабић је навела да верује да постоји већина за усвајање оваквог предлога закона.

На питање да ли то значи да на тај закон неће бити поднети амандмани, Брнабић је рекла да су сви државни универзитети поздравили измене и допуне и потврдили јасно и експлицитно да то значи испуњење четвртог студентског захтева.

"Не видим да постоји потреба за измену амандманима и надам се да ни опозициони посланици и опозиционе посланичке групе неће злоупотребљавати институцију амандмана како би купили време. Верујем да ћемо сви заједно гласати за овакве измене и допуне Закона о високом образовању. Чини ми се да је то дужност и обавеза свих нас", истакла је Брнабић.

Брнабић је навела и да ће бити занимљиво видети да ли ће опозиција то подржати и да ли ће желети да злоупотреби чак и овакав предлог измена и допуна Закона за продужавање расправе, да ли ће уопште желети да га подрже и да о њему дискутују.

Брнабић је истакла да ће сазвати колегијум да би се видело какав ће бити ток седнице, али и да ли представници опозиционих посланичких група имају одређене захтеве за допунама дневног реда.

"Као и до сада, само демократски потпуно трудићу се да учествују сви и бићу отворена за све разговоре са опозиционим посланичким групама. Свакако ћемо имати колегијум", рекла је Брнабић.

Извор: Танјуг