Јавни дуг Србије је спуштен на 48,2 одсто БДП-а, рекла је премијерка Србије, Ана Брнабић. "Србија је спустила јавни дуг на испод 50 одсто БДП-а и он сада износи 48,2 одсто БДП-а, што је велики успех", рекла је Брнабић на представљању модернизованог система паушалног опорезивања. Брнабић је рекла да је то резултат спроведених мера фискалне консолидације и истакла да је то успех наше привреде, грађана и спроведених рефроми. "Желимо да направимо Србију светским лидером у дигитализацији и лидером у електоронској управи", рекла је Брнабић. Модернизован систем паушалног опорезивања Захваљујући модернизованом систему за паушално опорезивање предузетници од самог почетка знају колика ће им бити пореска обавеза за текућу, али и за наредне три године, речено је на конференцији "Модернизација система паушалног опорезивања". На тој конференцији представљени су резултати модернизације система паушалног опорезивања и нови систем за доставу пореских решења, у присуству Ане Брнабић. Систем опорезивања паушалаца је реформисан и представља затворен систем електронске управе, будући да предузетник може да се региструје, започне пословање, добије пореско решења и плати га, а да ни једном не крочи у филијалу Пореске управе, рекао је председник Надзорног одбора НАЛЕД-а и директор “PWC”-a Владислав Цветковић. Уредба о паушалном опорезивању ступила је на снагу у јануару и предузетницима паушалцима већ су достављена електронска решења о износу обавеза у пореско сандуче. Први пут је уведена објективна формула за обрачун износа пореза и доприноса, тако да сви заинтерсовани већ два месеца на порталу пројекта Јавно - приватни дијалог могу на Калкулатору који је развио НАЛЕД у сарадњи са Пореском управом, да израчунају пореске обавезе за текућу и три наредне године, рекао је Цветковић. Тај Калкулатор су предузетници и потенцијални предузетници користили до сада око 59.000 пута, рекао је Цветковић. Објективна формула за израчунавање пореза садржи једну важну новину, а то је да се предузетницима који запошљавају додатне раднике пореска обавеза због тога неће повећавати, што је до сада био случај. Паушалци су добили још једну погодност коју никада нису имали, а то је ограничење највећег могућег раста пореске основице на највише 10 одсто годишње, што је такође до 2023. године, рекао је Цветковић. Захваљујући томе успостављен је систем опорезивања паушалаца који је без преседана по питању транспарентности формуле за утврђивање пореза, предвидивости и лакоће коришћења, о чему сведочи 100.000 паушалаца који су електронским путем већ испоручена решења за 2020. годину. "Посебно смо задовољни јер је овом реформом решена једна од важних препорука НАЛЕД-ове Сиве књиге, која датира још из 2015. године, када смо заједно с нашим члановима реформу паушалног опорезивања истакли као приоритет", рекао је Цветковић. Вучић сазвао састанак, није у реду да ја причам о том Брнабић није желела да коментарише хитан састанак који је председник Александар Вучић одржао због погоршане ситуације у региону, пре свега у Црној Гори, и додала да није у реду да она говори о томе, пошто је тај састанак сазвао председник. "Оставићу председнику да се огласи тим поводом. Он је сазвао састанак и није у реду да ја причам о томе", рекла је Брнабић O Н1: Направили сте фејк њуз, и ви то знате Телевизија Н1 направила је политичку кампању пред изборе од пословног спора две компаније, Јунајтед групе и Телекома, рекла је Брнабић и истакла да је Н1 то урадио тако што је нетачно представио тај спор као питање слободе медија и јавног интереса. "Ви (Н1) сте направили потпуно лажну вест, фејк њуз, да је неко забранио емитовање Н1 због цензуре. И ви знате да то није тачно", рекла је Брнабић новинару те телевизије који је тражио од премијерке објашњење зашто је рекла да је Н1 у политичкој кампањи и зашто се као председница владе у опште укључује у један комерцијални спор. "Умешала сам се тек када је почела политичка кампања", рекла је Брнабић. Брнабић је рекла да је када је почео пословни спор између Телекома и Јунајтед групе, била на Светском економском форуму у Давосу и да није имала намеру да се меша. Брнабић је рекла да је Н1 телевизија од пословног спора две компаније направила питање слободе медија и јавног интереса, иако нико из власти, нити Телекома није искључио Н1. "Телеком је молио да док траје тај разговор око уговора да се настави емитовање уз плаћање, као и до тада да би се сви канали и даље емитовали укључујући Н1", рекла је Брнабић. Брнабић је рекла и да тај спор нема никакве везе са Н1, него са веома гледаним спортским каналима. "Сматрам да грађани треба да гледају Н1 и апелујем на Јунајтед групу да пусти да се емитује Н1", рекла је Брнабић. Коке шпијуни међу кокама носиљама,тиме да се бавимо? Брнабић је рекла да је затражила од министара у влади да се више не баве свакодневним фабрикованим аферама, већ да се баве грађанима и привредом, као и да буду на располагању надлежним органима за све што може да их занима. "Моја молба је да, као у свакој правној и демократској држави, моји министри у сваком тренутку, па и ноћу, викендом и празником, кад год, буду на располагану свим надлежним органима да дају све информације о текућим истрагама и о свему што може да занима надлежне органе", рекла је Брнабић. Али морамо да ставимо тачку и да се бавимо грађанима и привредом уместо фабрикованим аферама, рекла је Брнабић. Брнабић је рекла да је последња фабрикована афера о фарми кока у Моровићу, где је, према тврдњи Савеза са Србију, гајена марихуана. Бранбић је рекла да су отишле камере и снимиле коке и да је видела да тамо нема марихуане, али да су "вероватно коке шпијуни тајно убачене међу коке носиље" и запитала да ли је то тема којом влада треба да се бави? Брнабић је рекла да постоји инфлација афера, сваки дан, због чега министри не могу да се баве оним за шта имају мандат, а то су ствари попут реформи паушала, пореске олакшице за старт ап компаније, програмирање у школама, научно технолошки паркови, опорезивање... На питање шта је отац министра Небојше Стефановића радио са делегацијом МУП-а у Италији при посети фабрици оружја, Брнабић је узвратила контра питањем - шта је ту недозвољено? "Ја кажем да је то фабрикована афера. Зашто ви кажете да је то афера, јел сте ви суд, јел ово правна држава? Док суд не каже своје мишљење и не донесе одлуку, ви не можете да кажете да је он урадио нешто што је противзаконито", рекла је Брнабић и додала да ће се надлежне институције бавити тиме и да их треба пустити да раде. Нема више дискреционог опорезивања паушалаца Модернизованим системом за опорезивање паушалаца затворен је "велики прозор за корупцију", с обзиром да у том процесу више нико нема арбитрарна и дискрециона права у одређивању пореза, рекла је Брнабић. Брнабић је рекла да је раније систем био нетранспарентан и да је постојала арбитрерност у одређивању колико треба платити порез, што је отварало велики простор за корупцију. "Затворили смо велики прозор за корупцију, арбитрарност и дискреционо право више не постоји", рекла је Брнабић и истакла да се тако држава бори и против сиве економије. Она је захвалила „USAID“- у, НАЛЕД - у и тиму Владе Србије који је радила на тој захтевној реформи скоро две године. Брнабић је рекла да је система за паушално опорезивање био непредвидив и пун ризика за пословање предузетника, као и да је тако функционисао деценијама. То је била без сумње једна од највећих препрека за преузетнике и стварање нових предузентика у Србији, рекла је Брнабић. Брнабић је рекла да је сада направљен нови систем, који је транспарентан и објективан и потпуно транспарентан и потпуно је промењен систем обрачуна и плаћања паушалног пореза. "Раније су предузетници радили у таквом окружењу да нису знали шта могу да очекују сутра", рекла је Брнабић. Брнабић је рекла да је промењен пословни амбијент у Србији, у циљу јачања МСП сектора и предузетништва. Циљ је да се направи провни оквир који ће олашати поштовање прописа и омогућити да државна управа буде на услузи грађанима 24 сата дневно током целе године. "Ову реформу паушалног опорезивања не бисмо могли да урадимо без предузетника и да је зато важан јавно - приватни дијалог", рекла је Брнабић. Брнабић је захвалила је Пореској управи која је на својим леђима изнела терет те реформе и најавила да ће од марта бити примењене још неке рефроме које се тичу опорезивања. Брнабић је додала да је скупштина крајем прошле недеље усвојила коначно Закон о архивској грађи и делатности чиме је уведено електронско архивирање. Архивирање је било велики трошак за привреду, вредан више стотина хиљада евра, колико се издвајало за чување документације у разним магацинима. "Позивам привреду да што брже имплементирамо овај закон и да од данас укинемо и то оптерећење", рекла је Брнабић. Конференцију су организовали Влада Србије, „USAID“ и НАЛЕД.