Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на Копаоник бизнис форуму да је Србија успела да одржи раст упркос вишеструким кризама и изузетно тешким околностима у свету.

Брнабић је истакла да постоји константан привредни раст наше земље од 2019. године, осим 2020. године због пандемије када је пад био минималан од 0,9 одсто, па све до сада.

"Мислим да смо урадили добар посао. Жао ми је што су све ове кризе ишле годину за годину. Србија је могла још много брже, али какве су биле околности добро гурамо напред. Оптимиста сам за будућност. Нема паузе у раду и већ смо представили нови план до 2027. године - Скок у будућност, који предвиђа амбициозне планове", навела је Брнабић.

Сигурна сам да ћемо их и испунити, додала је Брнабић.

Рекла је да је све то постигнуто захваљујући заједничком раду председника Републике, њеног кабинета и целе владе.

Брнабић је рекла да је држава добро одговорила на кризе, пандемију, рат на истоку Европе и нови рат на Блиском истоку.

"Усложњавала се ситуација у свету у изузетно тешким околностима смо на најбољи начин водили економију и политику Србије", нагласила је Брнабић.

Истакла је да смо у пандемији били једна од 10 земаља света којој је расла запосленост и земља која је била првак света у расту апсолутног броја запослених.

Са изузетком те 2020. године, ми смо од 2012. године имали стални раст страних директних инвестиција.

Србија успела да се трансформише у економију засновану на инвестицијама

Брнабић изјавила је да је Србија постала земља која је успела да трансформише своју економију од радно интензивне до економије која је заснована на иновацијама и напредној технологији.

Учествујући на панелу "Акциони план зелене транзиције у Србији" на Копаоник бизнис форуму, Брнабић је рекла да је Србија до 2016, 2017. године били земља чија је економија углавном била базирана на радно-интензивним инвестицијама, зато што је незапосленост 2012. године била преко 25 одсто, а незапосленост младих преко 51 одсто.

"Ми као земља нисмо имали тај кредибилитет или референцу за инвестиције и влада пре оне коју сам ја кренула да водим 2017. године, Влада Александра Вучића је морала да се бави довођењем радно-интензивних инвестиција како би са једне стране запослили људе, смањила се незапосленост, обезбедила радна места и плате, а са друге стране полако градила кредибилитет као места за инвестиције да би у некој будућности могли да стварамо инвестиције које су више технолошке, напредне, капитално интензивне и софистициране", поручила је Брнабић.

Како је рекла, већ када је она преузела дужност председнице владе, ситуација је била много другачија и већ тада се видело да ће Србија постићи фискалну стабилност и да ће се незапосленост свести испод 10 одсто.

"Кренули смо ту трансформацију ка економији која је више заснована на иновацијама, напредној технологији, ка економији која може да створи додатну вредност. Са таквим инвестицијама је изузетно, изузетно важно да ви у ствари имате и ту политичку стабилност која је на једном другачијем нивоу и демократичност", истакла је Брнабић.

Брнабић је додала да се од доба пандемије ковда развој базирао на расту који је долазио из сектора услуга.

"Свако друго радно место створено у Републици Србије било у ИКТ сектору и ви то не можете без озбиљне визије и озбиљне стабилности. Тако да је нама стабилност заиста изузетно важна", истакла је Брнабић.

Коментаришући то што је Србија по индексу демократије Економиста напредовала четири места, Брнабић је истакла да је то захваљујући политичкој партиципацији и учешћу грађана у политици.

"То је сасвим супротно од онога што показују неки други индекси као што је Фреедом Хоусе, ја ћу сутра да одговорим на све оно што смо данас чули од Фреедом Хоусе, али рекла бих да овако кредибилни и објективни извори говоре оно што је истина. У овој категорији по томе је Србија земља која се сврстава уз земље као што је Италија, Белгија, Чешка, Естонија, дакле то није ни мало лоше. Али живимо, као што смо већ рекли, у изузетно комплексним околностима, у којима је тај политички притисак преко различитих рангирања", рекла је Брнабић.

Како је рекла, додатан изазов за Владу Србије је да се против таквих притисака бори аргументима и транспарентношћу.

Србија има озбиљну власт, стабилност потребна да би дошли инвеститори

Брнабић изјавила је да Србија има озбиљну власт, додајући да је потребно да се "подвуче црта" и рекла је да то што опозиција ради у Србији "нема никаквог смисла".

Говорећи на панелу "Акциони план зелене транзиције у Србији" на Бизнис форуму на Копаонику, Брнабић је оценила да светски изазови никада нису били већи у последњих 100 година.

"Од пандемије, преко рата у Европи, до следећег рата и даљих претњи, то је ситуација у којој морамо с обе ноге да станемо на земљу и кажемо - људи, то нема никаквог смисла. Морамо да имамо озбиљну власт, али и озбиљну опозицију. Морамо око неких минимума да се договоримо и видимо како ћемо ићи даље", рекла је Брнабић.

Брнабић је истакла да Србија, без обзира на спољне притиске, иде путем стабилности, и да због тога није потребно да се у Србији прави, како је рекла, дестабилизација.

"Тамо где се Србија запутила, капитал је конзервативнији него било где. Тражи, не дуплу, него тродуплу стабилност. Тај капитал је изузетно осетљив и плашљив. Ако ви стално мењате параметре, инвеститор ће рећи - ако ви сами не разумете шта желите, ја стварно не желим ту да инвестирам", рекла је Брнабић.

Додала је да је тешко одговорити на бројне изазове који су резултат, како је рекла, екстремно ниске политичке културе.

"Моје мишљење је да би за сваку владу идеална била конструктивна опозиција која критикује владу и унапређује њене мере и припрема нову владу која ће бити боља од постојеће. А не опозиција која омета у раду", рекла је Брнабић.

Осврнула се на ситуацију са изборима у децембру 2023. године и ситуацију са понављањем избора.

"Рецимо, јуна 2023. године опозиција каже никако нећемо на изборе, онда у септембру 2023. године каже - само изборе желимо, а онда када добију те изборе и када немамо већину и треба да поновимо изборе под условима који су били и тог јуна и тог маја, каже сад ћемо да бојкотујемо изборе, ви онда кажете, чекајте људи, каквог ово све смисла има", навела је Брнабић.

Србија у 2023. години по извозу услуга ИКТ сектора престигла Бугарску

Брнабић изјавила је да је Србија прошле године први пут по извозу услуга ИКТ сектора престигла Бугарску, што је остварила јер држи свој економски курс.

"Први пут у прошлој години смо имали годишњи извоз услуга у ИКТ сектору који је престигао Бугарску. Они су били на 3,3 милијарде евра, а ми смо били на 3,44 милијарди, то је велики успех. Ми смо успели да надокнадимо то што је 2016. године извоз бугарског ИКТ сектора био за 33 одсто већи него наш", рекла је Брнабић.

Брнабић је оценила да Србија не само да има амбицију да постане софистицирана економија, већ то и успева.

"Ми успевамо да без обзира на спољне притиске идемо тим путем, и заиста нам не треба да у земљи правимо неке дестабилизације које нико не може да разуме, или на које нико не може да одговори", рекла је Брнабић, додајући да је за успешну земљу кључно да има одговорну власт.

Највећи проценат инвестиција у Србију из ЕУ, све више стижу и из Азије

Брнабић изјавила је да највећи проценат инвестиција у Србију долази из Европске уније, али и да све већи број инвестиција стиже и из Азије.

На питање да ли је геополитика преплавила економију, Брнабић је рекла да у највећем делу света јесте, али да то није случај у Србији.

"У Србији није. Зато што ми разумемо и такву политику водимо последњих, ево колико, 11-12 година. Да је Србија изгубила превише времена у 90-им и тој првој деценији 2000-их. Да је Србија изгубила превише шанси и да наш раст данас и у последњих 10 година мора да долази из свих извора које ми себи можемо да приуштимо", рекла је Брнабић.

Брнабић је рекла да се Србија трудила да буде најотворенија могућа земља или најотворенија могућа економија, што је, како је истакла, успела да сачува водећи паметну политику.

Додала је да и даље највећи проценат инвестиција у Србију долази из Европске уније, као и да све већи проценат инвестиција долази из Азије, што је, како је оценила, одлично.

"Када погледате све глобалне економске индикаторе и показатеље, ви ћете виђати да Европска унија у сваком смислу успорава, па да је и пала у смислу укупних инвестиција. Дошла је сада, ако се не варам, на неких 29 процената. Азија расте и ту не мислим само на Народну Републику Кину. Кина, наравно, изузетно брзо и даље, како год окренете, и даље снажно", навела је Брнабић.

Додала је да је у 2023. године 30 одсто страних инвестиција дошло из Кине, али да Србија има све боље односе у инвестиционом, па и у политичком аспекту са Јапаном.

"Нама је велики фокус у будућности Кореја. Ми смо потписали, кад сам ја била у Кореји споразум о међусобној заштити и промоцији инвестиција, кренули у разговоре, Кореја усвојила да ми будемо једна од десет земаља са којима разговарају о споразуму о слободној трговини, изузетно важна ствар за нас", рекла је Брнабић.

Диверзивикација економије представља велику сигурност за Србију

Брнабић изјавила је на Копаоник бизнис форуму да је Немачка неприкосновени партнер број један Србије када је реч о размени робе, САД у размени услуга, док је наш највећи извозник из Кине, што је резултат диверзификације која представља велику сигурност за нашу земљу.

"Видите колика је то диверзификација која није дошла случајно, то је предмет визије и мислим да је то за нас велика сигурност", рекла је Брнабић у разговору на Копаоник бизнис форуму.

Нагласила је да је Србија успела да своје хендикепе из претходног периода претвори у своју предност.

Брнабић је рекла да управо у четвртој индустријској револуцији мале земље могу брже да напредују, јер могу лакше да се мењају и прилагођавају.

Истакла је да је у време брзих промена нестабилност велики проблем за друге земље, док је за Србију то било природно окружење, што је земља успела да искористи као највећу предност.

"Велике земље су као мултинационалне компаније, а мале као сатрапи и могу брже да се мењају и прилагођавају", истакла је Брнабић.

Брнабић је рекла да Србија захваљујући великом раду и борби успела да добије да буде домаћин "EXPO 2027". године и нагласила да треба тада у најбољем светлу да представимо Београд и читаву Србију.

"Желимо да покажемо све оно што Србија јесте, а то пада тачно на 15 година од промена у Србији, та енергија нас вуче да покажемо победничку Србију и технолошки напредну земљу и пуну талената са паметним и креативним људима, са добрим саобраћајницама у региону", навела је Брнабић.

Рекла је да нам је регион помогао доста у томе да будемо домаћини специјализоване изложбе "EXPO 2027", а посебно Северна Македонија и Албанија, које су позвале све друге да гласају за нас.

"Хоћемо да представимо и Србију и регион као значајну тачку у будућем развоју читаве Европе", навела је Брнабић и додала да ће зато бити уложено 18 милијарди евра како би се Србија представила целом свету на најбољи начин.

То ће бити и замајац за нови четворогодишњи план развоја после 2027. године, додала је Брнабић.

Зелена транзиција најважније питање и прилика за нови извор раста

Ана Брнабић изјавила је вечерас да су зелена транзиција и циркуларна економија једне од најважнијих тема за Србију у овом тренутку.

Брнабић рекла је да је зелена транзиција важна као друштвена одговорност, али и као нови извор раста привреде.

"Мислим да је Дубравка (министарка енергетике Ђедовић) урадила стварно јако добар посао у ово кратко време, уз велику подршку, па пре свега Европске банке за обнову и развој. Њима хвала на томе, имали смо добар састанак и сада у Лондону. Расписали смо прве аукције и од тих аукција добили практично уговоре за 711 мегавата из обновљивих извора енергије, дакле додатно зелену енергију", рекла је Брнабић.

Додала је да сада иду друге аукције, а да су плановима реверзибилне хидроелектране Бистрица, Ђердап 3.

"То су велике ствари, али то стварно ипак мора да има неки синергијски ефекат. Холистички приступ, где ту свако ради велики део и оно што ради Министарство заштите и животне средине, и оно што ради Министарство пољопривреде, и све оно што и како ради Министарство привреде", поручила је Брнабић.

Истакла је да у овом тренутку имамо изузетно велику потребу за циркуларном економијом и да то није нешто о чему се прича само у домену теорије, већ је то, како је рекла, потреба српске привреде у овом тренутку.

"Рећи ћу вам два велика инвеститора, а један је Смурфит Каппа у фабрици Кати у Београду. Њима је потребно све што могу да имају од папира да би користили за рециклажу. Или када погледате рецимо словеначког инвеститора који је купио српску фабрику стакла у Параћину, Стакларна Храстник, која је рекла, видите, ми сада имамо нову пећ, ми ћемо ускоро кренути у нову гринфилд инвестицију, нама је потребно сво стакло које имамо у Србији и у региону да би га додатно рециклирали", објаснила је Брнабић.

Додала је да је Влада Србије одговорним приступом и довођењем добрих инвеститора креирала потребу за том циркуларном економијом, што, како је рекла, Србија није имала пре тога.

"Тако да је то озбиљан изазов на ком ће будућа влада морати баш озбиљно да раде", закључила је Брнабић.

Инвестиције могу да обезбеде потпуно другачију социјалну политику

Брнабић изјавила је да у Србију долазе инвеститори какве, према њеним речима, "до сада нисмо видели ни на хоризонту".

Говорећи о начину на који Влада проналази нове инвестиције али и пуно улаже у друштвени стандард, она је рекла да је то питање колико идеја влада има за нове изворе раста, додајући да велике инвестиције могу да обезбеде потпуно другачију социјалну политику.

"Ми смо навикли на неке стандардне инвестиције, које посматрамо традиционално. Значи, дође инвеститор, уложи новац, нешто изгради или неког запосли, и шта ми као економија имамо од тога", рекла је Брнабић.

Брнабић је посебно истакла биотехнолошки сектор као сектор у којем може бити великих инвестиција.

"Са читавим контекстом биотехнологије и БИО4 кампуса, имате, рецимо само једног потенцијалног инвеститора, велику фармацеутску компанију Рош. Рош има годишњи буџет за истраживање и развој од 16 милијарди евра. Замислите ако успемо да постигнемо да само један проценат тог буџета заврши у Србији. А где вам је ту Астра Зенека, где вам је Мерк, где вам је Фајзер? То је нешто што је у овом тренутку потпуно незамисливо", рекла је Брнабић и додала да се прилив инвестиција може дуплирати ако се Србија етаблира као добра и поуздана земља.

Брнабић је истакла да је Србија већ потписала меморандум о сарадњи са компанијом Рош, да, ако дође до таквих инвестиција, оне ће бити упућене, ако не у производњу, онда у "наше научне институте, у наше факултете, у наш образовни систем, у различите неке друге ствари које ми уопште нисмо видели".

Додала је да Србија може да се истакне као сигурна и поуздана земља.

"Сигурна сам да то можемо, пошто верујем у наш образовни систем и верујем у наше људе, верујем у наше научне институте. То је следећи степеник који морамо да прескочимо. Али већ смо показали да то можемо, и идемо даље. То је само по себи прилив у буџет који нама може да обезбеди потпуно другачију социјалну политику. То вуче једно с другим. Када имате концепт, сва врата вам се отварају", рекла је Брнабић.

Сутра ћу одговорити на оптужбе Фридом хауса

Брнабић изјавила је да ће сутра одговорити на оптужбе Фридом хауса о стању демократије у Србији.

Учествујући на панелу "Акциони план зелене транзиције у Србији" на Копаоник бизнис форуму, Брнабић је рекла да је за њу кредибилније истраживање британског листа "Економист", где је Србија према индексу демократије напредовала четири места, и то захваљујући политичкој партиципацији и учешћу грађана у политици.

"То је сасвим супротно од онога што показују неки други индекси као што је Фридом хаус, ја ћу сутра да одговорим на све оно што смо данас чули од Фридом хауса, али рекла бих да овако кредибилни и објективни извори говоре оно што је истина. У овој категорији по томе је Србија земља која се сврстава уз земље као што је Брнабић је констатовала да живимо у изузетно комплексним околностима у којима постоји политички притисак преко различитих рангирања.

"Потребно је много енергије, много снаге да се на те ствари одговори, зато што било какве лоше оцене у оваквим рангирању могу директно негативно да утичу и на економске прилике, економске услове, кредитни рејтинг и тако даље, тако даље. Тако да је додатан изазов за владу Србије да се против оваквих ствари бори, односно да се бори аргументима и транспарентности", рекла је Брнабић.

Додала је да је она увек говорила да је Србији у најбољем и највећем интересу увек апсолутна транспарентност.

"Зато што када покажете шта радите, како радите, са којим партнерима, каквим партнерима радите, онда су ту аргументи на вашој страни", констатовала је Брнабић.

Брнабић је истакла да је за тип економије коју сада Србија гради изузетно важна политичка компонента и демократичност, јер како је рекла, Србија се од радно интензивне економије трансформисала у земљу која развија привреду засновану на иновацијама и напредној технологији.

Невладина организација Фридом хаус објавила је нови извештај о стању грађанских слобода у свету у 2023. години, а када је реч о Србији у извештају се, између осталог, наводи да је Србија парламентарна демократија са вишепартијским изборима, али су изнете критике да је последњих година било нарушавања политичких права.

У извештају за Србију којим су обухваћени предизборна кампања и учешће политичких актера и медија, наводи се да изборни закони у великој мери одговарају међународним стандардима, али да има мањкавости у примени.

Србија успела да подигне стопу укупног фертилитета у односу на 2012. годину

Брнабић изјавила је да је Србија успела да подигне стопу укупног фертилитета са 1,45 на 1,63, што је, како је оценила, велики скок и додала да још има простора да се ради на том пољу.

Брнабић је на панелу "Акциони план зелене транзиције у Србији" на Бизнис форуму на Копаонику, говорећи о проблему фертилитета у земљи, навела да је велики изазов решити га и да то нису успеле да учине много богатије земље, али да је на том пољу Србија направила велики помак.

"Велики је изазов. Пре свега, не зато што је то финансијски изазов, него зато што тај изазов нису могли да реше много богатије земље и где имате да практично, што си богатији, то је мања стопа укупног фертилитета. Ја сам била у Кореји, то је земља са најмањом стопом укупног фертилитета на свету, само 0,8", навела је Брнабић.

Додала је да је Србија успела да подигне стопу укупног фертилитета на 1,63 у односу на 2012. годину када је она била 1,45 и да је реч о великом скоку.

"Ми смо 2019. годину славили, зато што смо први пут након 15 година прешли стопу укупног фертилитета преко 1,5, сад смо на 1,63", рекла је Брнабић.

Додала је да је 2023. године Србија уложила 30 милијарди динара у пронаталитетну политику, која је, како је оценила, веома важна.

"Мислим да је то нека тешка, комплексна прича између, наравно, стабилности које породице осећају, да могу да остану у Србији, да могу да имају децу, да имају ту стабилност, да виде просперитет и да су оптимисти по том питању. Али, такође, рекла бих и неке перцепције да је то оно што је важно, да је то оно што је патриотизам, да су то породице са више деце, којима и ми сви дугујемо захвалност. Да идемо у правом смеру, идемо, али да је још остало много тога што морамо да урадимо, морамо", рекла је Брнабић.

Извор: Танјуг