Председница Скупштине Србије, Маја Гојковић, рекла је, на јавном слушању о квалитету ваздуха у Србији, да су сумње о томе „подгреване“ и због тога што није било довољно информација надлежних институција о стању и поручила да се мора водити континурана брига о заштити животне средине, а не само периодично када се проблеми десе. Гојковић, која је и председница Одбора за заштиту животне средине, је рекла да је циљ јавног слушања у организацији тог одбора да се окупе релевантне институције и затраже одговори на актуелна питања, а која су у интересу грађана. „Важно је и да утврдимо границу између реалног проблема, који свакако постоји, и кампање која се водила. Надам се да ће ова отворена дебата дати одговоре на питања да ли је ваздух код нас заиста загађенији у односу на земље окружења и шире, шта утиче на квалитет ваздуха и да ли, и у којој мери, загађење ваздуха може да утиче на здравље становништва“, рекла је Гојковић. Гојковић је рекла да су према Националном и локалном извештају извора загађења, највећи загађивачи сектор производње електричне и топлотне енергије, затим сектор индустрије, остала стационирана сагоревања, друмски саобраћај и други. „То показује да је најбољи дугорочни одговор на овакво стање прелазак на чисту и обновљиву енергију у мери у којој је то могуће и то треба да постане приоритет у будућем периоду“, рекла је Гојковић. Гојковић је рекла да и поред неповољних метеоролошких услова, на квалитет ваздуха негативно утичу кућна ложишта, грејање на фосилна горива и велики број моторних возила, наводећи да подаци показују да скоро 60 одсто домаћинстава у Србији користи чврсто гориво за грејање, што је је један од кључних проблема. Због тога је важно размотрити све могућности да се убрза процес гасификације и стимулисање грађана да се прикључе на систем централног грејања где год постоје услови за то, рекла је Гојковић. „Охрабрујући је податак да је само у Београду у последњих неколико година затворено више од 1.200 индивидуалних котларница које су користиле чврсто гориво. Међутим, у наредном периоду фокус треба да буде не само на Београд, већ и на друге градове у Србији“, рекла је Гојковић. Гојковић је рекла да има све више аутомобила, те додала да према проценама само у Београду има око 80.000 возила више на улицама него пре пет или шест година. То показује да је неопходна ригорознија контрола учесника у саобраћају када је реч о емитовању издувних гасова, рекла је Гојковић. Гојковић је поздравила одлуку Владе Србије да системски ради на решавању питања заштите ваздуха у Србији, формирањем посебног тела које ће координирати рад свих државних органа и обавештавати јавност. Гојковић је рекла и да није сагласна са оценама да се не улаже у животну средину и да држава не чини по том питању. Навела је податак да је ЕПС до сада уложио више од 475 милиона евра у пројекте заштите животне средине, а вредност пројеката у току је 486 милиона евра. Гојковић је рекла и да постоји договор са јапанском агенцијом за међународну сарадњу „Џајка“ како би се вршило одсумпоравање у термоелектранама, што ће у великој мери допринети решавању проблема загађења ваздуха у земљи. Одбор за заштиту животне средине спреман је да ради на даљем побољшању законодавног оквира, а време је и да Србија донесе закон о климатским променама, рекла је Гојковић. Гојковић је апеловала да се што пре донесе стратегија заштите ваздуха.