Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, рекла је да Влада Србије озбиљно, темељно, активно и посвећено спроводи реформски процес и припрема преговарачка поглавља у свим областима на путу ка ЕУ и да је ова година за нашу земљу важна због дефинисања неких важних политика за саму ЕУ, а у оквиру тога и „политике проширења која је за Србију најважнија“. Упитана шта Србија може да очекује на путу ка ЕУ у години када Саветом ЕУ председавају две важне земље за Србију, Хрватска у првој, а у другој половини Немачка, Јоксимовић каже да су европске интеграције процес који се не може мерити шестомесечним председавањем било које државе Саветом ЕУ. Јоксимовић при томе наглашава да је ова година важна због дефинисања неких важних политика за саму ЕУ, а самим тим и „дефинисање будућности политике проширења која је за Србију најважнија“. Важне су и друге ствари наводи Јоксимовић и издваја расправу о буџету ЕУ за наредних 7 година, пошто се на основу опредељених финансијских средстава која се планирају може претпоставити да ли се планира проширење у смислу пријема нових чланица у ЕУ. Међутим, ни то не мора ништа да значи, објашњава Јоксимовић, јер ако у наредних 7 година, или пре тога, будемо спремни за пријем, адаптираће се и буџет ЕУ ка новом проширењу. „Сама политика проширења је почела на неки начин да се закувава и темом о будућности проширења са француским предлогом о новој методологији приступања. Она је превасходно усмерена на оне државе које тек треба да отпочну процес преговора“, рекла је Јоксимовић и подсетила да се то највише односи на очекивања Северне Македоније и Албаније. Јоксимовић подсећа да смо отворили више од половине поглавља, и да имамо јасно дефинисан преговарачки оквир који је усвојен од свих држава чланица ЕУ. „Добро је што земље чланице ЕУ и Европска комисија показују интересовање за наш став о политици проширења, јер процес европских интеграција је ипак сусрет две политичке воље и ми морамо да будемо у то укључени, да изнесемо наша очекивања, и да видимо на који начин би се мерио досадашњи напредак који је Србија несумњиво постигла", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је додала да не очекује да промене у новој методологији буду велике, бар што се тиче Србије. „У овом тренутку Србија има припремљених пет преговарачких позиција. Очекујем да ћемо у односу на јасан напредак у области владавине права до краја јуна то јест до краја хрватског председавања Саветом ЕУ отворити нова поглавља“. Јоксимовић је рекла да је суштинска ствар поновно дефинисање заједничких интереса унутар ЕУ, али и ЕУ и кандидата и потенцијалних кандидата. „Циљ је да дефинишемо заједничке интересе од Арктика до Медитерана, како је својевремено и Париска повеља за Нову Европу из 1990. године предвидела, да ће Европа бити цела када буде јединствена у миру, просперитетна од севера до југа, и од истока до запада европског континента“, рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је додала да ће то бити заправо и тема велике конференције о будућности Европе која би требало да се одржи током хрватског председавања Саветом ЕУ и да је добро што су немачки и француски амбасадори у Београду Томас Шиб и Жан-Луј Фалкони рекли да очекују да и све земље кандидати и потенцијални кандидати, са посебним нагласком на Србију, буду укључени и дају свој став и допринос. Kада је реч о Самиту ЕУ-Западни Балкан, који би требало да се одржи почетком маја у Загребу, Јоксимовић очекује да ће се до тада донети одлуке везане за отварање преговора са Северном Македонијом и Албанијом, али и о самој политици проширења, коју Србија врло помно прати. Наглашава и да се почетком фебруара очекује и представљање предлога ЕK о новој методологији. „Ја сваки дан имам разговоре на ту тему са различитим представницима држава чланица ЕУ и Европске комисије“, рекла је Јоксимовић. Важан сегмент дефинисања новог европског договора је и Зелени договор који је председник Европске комисије Урсула фон дер Лајен у јануару представила. „То ће бити врло значајно и за нас“, рекла је Јоксимовић јер нема одрживог Зеленог договора за Европу ако није укључен и Западни Балкан. У том смислу очекујем и да нека врста Зеленог договора за Западни Балкан буде представљена. Упитана да прокоментарише последње истраживање јавног мнења које спроводи њено министарство, у коме се наводи да 54 одсто грађана Србије подржава чланство Србије у ЕУ, Јоксимовић је нагласила да је су дуга путовања увек тешка и незгодна али да су исплатива због крајњег циља. „Европске интеграције за Србију су тежак и захтеван пут, јер је политички тај процес за Србију доста компликован, али када питате људе да ли сте за пуноправно чланство и како бисте гласали на референдуму, „за“ да Србија уђе у ЕУ је 54 одсто“, истиче Јоксимовић. Према истом истраживању, 24 одсто је против, док око 22 одсто нема јасан став по том питању. На питање да ли подржавају реформе које се спроводе 73 процента грађана рекло је „да“ што сведочи да је реформски пут јасан и да је донео пуно позитивиних помака у животу грађана. Јоксимовић је рекла да Србија спроводи реформе у свим областима и посебно владавини права, а пренагласене критике од стране поједних представника цивилног друштва, невладиних организација и опозиционих партија неутемељене су и тенденциозне и у највећем броју случајева политички мотивисане. Kоментаришући изјаву председника Одбора за европска питања немачког Бундестага Гунтера Kрихбаума који је, осврчући се на спољну политику Србије, рекао да „не иде да кандидат за приступање посматра ЕУ и Русију као равноправне партнере“Јоксимовић је указала да нема места поређењу односа Србије са ЕУ и Србије са Руском Федерацијом, јер Србија има уговорни однос са ЕУ. Објаснила је да Споразум о стабилизацији и придруживању дефинише бројне реформске активности и обавезе Србије, а и ЕУ је највећи трговински партнер Србије и највеће инвестиције долазе из ЕУ, што је донело већ до сада значајан импулс економијама чланица ЕУ. Наше стратешко опредељење јесте ЕУ и било би добро да и ЕУ ове године дефинише политику проширења у правцу кредибилно партнерског односа и са више посвећености кандидатима и потенцијалним кандидатима. Србија је једина земља која преговара под стриктним и ригидним критеријумима, рекла је Јоксимовић и навела да смо једина земља која је морала да поглавља о владавини права отвори на почетку преговора и која ће бити затворена на крају, односно пре ступања у чланство. Она је такође подсетила да је Србија послала преговарачку позицију и за поглавље 27 о заштити животне средине и климатских промена која је једно од најзахтевнијих поглавља на којем је велики број институција и заинтересованих страна дуго радио. Јоксимовић закључује и да су избори који следе, најбољи тест који ће показати да ли грађани подржавају курс владе Србије који је повезан и са европским путем, пре свега са развојем Србије и реформама, и да очекује да ће избори потврдити да су грађани препознали реформе и укупан напредак.