* Србија у 2020. години није отворила ниједно поглавље у приступним преговорима са Европском унијом. Саветом ЕУ у години на измаку председавале су најпре Хрватска, а затим и Немачка - колико чињеница да су баш те земље "водиле" ЕУ, а узимајући у обзир историјат свих наших односа с њима у последњих 30 година (а реално и више од 100 година) - има утицаја на то што Србија није отворила први пут у својој преговарачкој ЕУ историји ниједно поглавље у приступним преговорима? - Главна карактеристика савремених српско-немачких односа јесте стални напредак политичког дијалога и економске сарадње, као и континуирана подршка те земље приступању Србије Европској унији, што су недавно у разговору потврдили и председник Србије Александар Вучић и канцеларка Меркел. Из те земље долазе највеће инвестиције, та земља је највећи билатерални давалац бесповратне помоћи Србији, којом се финансирају реформе које доносе бољитак нашим грађанима. Када је о Хрватској реч, током овогодишњег њеног председавања ЕУ, и то у условима пандемије, међу приоритетним темама задржана је политика проширења, организован је и видео-конференцијски Самит ЕУ-Западни Балкан. Декларацијом која је том приликом усвојена "потврђена је недвосмислена подршка европској перспективи региона, јединство и солидарност ЕУ и Западног Балкана у доба кризе, а најављен је и инвестициони план ЕУ за јесен као подстицај регионалним пројектима и привредама региона". Али, европске интеграције су кровна међусекторска политика Србије, и много су шири процес од мерења појeдиначних ставки, које су наравно важне, али процес је за цело друштво. Европске интеграције су и сваки пројекат који успешно спроводимо широм Србије, на добробит свих грађана Србије, а финансиран је новцем ЕУ. Као земља кандидат за чланство радимо на унапређењу система још ефикасније коришћење фондова, поднели смо Европској комисији бројне пројекте за наредне две године за Економски и инвестициони план ЕУ за Западни Балкан. Уверена сам да ћемо предњачити и у искоришћавању тих, региону заједнички расположивих девет милијарди евра, које су тим планом опредељене. У последњим данима 2020. потписала сам, заједно са министром Лончаром и амбасадором Фабрицијем трећи пакет помоћи Србији за борбу против последица пандемије, посебно у новој фази вакцинације у износу од 3,2 милиона евра. Од овог новца биће обезбеђена санитетска возила и специјална транспортна возила, као и специјални замрзивачи и фрижидери за складиштење вакцине широм Србије. Истовремено, биће продужено ангажовање 200 медицинских радника за још три месеца, а велики број школа и вртића у Србији добиће дезинфекционе апарате у циљу превенције за нашу најмлађу популацију, рекла је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић. * Да ли се Хрватска и Немачка стварно или само декларативно залажу за приступање Србије Европској унији? - Немачка и Хрватска су земље које имају велики политички и економски интерес да Србија буде чланица ЕУ. Иницирали смо, са партнерима из региона чвршће привредно и инфраструктурно повезивање, слободан проток робе, људи, услуга, капитала. Креирамо стабилност Западног Балкана без које нема стабилности Европске уније и то је један од разлога што Србију на овом путу подржавају све државе чланице, не само две које су ове године председавале Унијом. Ево, након разорног земљотреса који је поново погодио Хрватску председник Вучић и Влада су пружили спремност на сваку врсту помоћи, укључујући и финансијску, што посебно говори о нашим искреним намерама у тренутку када се све државе суочавају са економским проблемима. * Колика је кривица Србије што нисмо отворили ниједно поглавље у приступним преговорима, а колика је кривица Европске уније? - Иако наша очекивања нису остварена упркос настојањима да процес приступања не буде успорен због пандемије, с друге стране учињен је и суштински помак. На првом месту, заштитили смо здравље наших грађана, то је био приоритет и нама и државама чланицама ЕУ. Затим, хватање у коштац с последицама по економију и друштво у целини. Све то радили смо и радимо уз помоћ наших европских партнера, заједнички реафирмишући солидарност и сарадњу са ЕУ. Укључили смо се још темељније у политике ЕУ, од КОВАКС механизма, заједничке набавке лекова и медицинске опреме, до дигитализације, зелене агенде и свих осталих елемената новог економског раста у ЕУ. Подсећам да ЕК још увек није уобличила примену нове кластерске методологије преговора на Србију, која уместо поглавља мери напредак кластерима секторских политика и учешћем приступајуће земље у њима. Објективно смо и ми током ове ужасне године каснили са неким реформама, и нова влада је спремно ушла у спровођење свих објективних препорука из Извештаја о напретку. Међутим, да будемо реални, ни политика проширења никоме у ЕУ ове године није била у фокусу, што се види и по томе да Северна Македонија и Албанија нису ни отпочеле званичне преговоре. Ова година свакако неће бити упамћена као успешна када је реч о политици проширења ЕУ, али смо ми остварили оно што је у оваквим околностима било највише могуће. Високи званичници ЕУ поновили су више пута да је Западни Балкан приоритет ЕУ. Најпре су иницирали нову методологију преговора с циљем да се убрза ступање у чланство, а потом је фокус усмерен на економско прилагођавање раста економија нашег региона оном из Европске уније. Дакле, умрежавање са политикама Европске уније одвија се свакодневно, по дубини, и на томе радимо. * Колика је кривица коронавируса што нисмо отворили ниједно поглавље у приступним преговорима са Европском унијом? - Вирус короне резултирао је глобално многим лошим последицама - од губитака живота, до несагледиве штете по националне привреде, по међународну економију, начин живота сваког од нас. Потпуна окренутост спасавању живота, одржавању здравствених система и отпорности економије утицала је на динамику приступних преговора. Али, ако могу да кажем да је вирус донео и нешто добро, онда је то та велика исказана солидарност, потреба да у тешким моментима помогнете другима као што смо ми помогли Италији, али и да са захвалношћу примите веома велику помоћ од европских партнера онда када је она била најпотребнија. И без које не бисмо успели да вакцине добијемо овако брзо, нити да на почетку кризе набавимо потребне лекове и медицинску опрему. * Шта нас очекује на путу у ЕУ у 2021. години, током председавања Португалије и Словеније Саветом ЕУ, кад је реч о приступним преговорима - колико смо спремни и колико поглавља ћемо покушати да отворимо - шта зависи од нас, шта од ЕУ, шта од пандемије коронавируса? - Од Европске комисије очекујемо разраду нове методологије преговора, односно појашњење како ћемо преговарати у оквиру шест кластера који обухватају 35 постојећих поглавља. Дакле, прелазимо на отварање читавих кластера, која се односе на умрежавање политике Србије са свих 6 водећих политика ЕУ те појединачна поглавља постају секундарни инструмент преговора. У међувремену, разговарамо са европским партнерима о томе шта ми очекујемо и какве су наше сугестије по овом питању. Спроводимо и то ефикасно, препоруке ЕУ које јавност доживљава као кључне, а односе се највише на владавину права. Иницирана је измена Устава, усвојен и почео да се примењује план за спровођење Медијске стратегије. Рекла бих да реформски програм Владе обухвата све препоруке наведене у Извештају Европске комисије за Србију, у мери у којој је могуће да их у овим околностима реализујемо, јер ЕУ и Србија деле заједнички циљ - да што пре приступимо ЕУ.