Оно што ради Црна Гора доношењем Закона о слободи вероисповести није у складу са темељним принципима на којима почива и сам процес евроинтеграција и сам приступни процес, изјавила је министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, додајући да не очекује позив Црној Гори за повлачење тог закона, али да очекује да се темељно преиспита како Црна Гора спроводи своје преговарачко поглавље о владавини права. Јоксимовић је рекла да се свакодневно, у разговорима, надлежне инстанце ЕУ обавештавају о том питању и истакла да је подсетила да с обзиром да је приступни процес једнак за све, мора да буде вођен и под једнаким правилима. „У томе је суштина и додата вредност процеса", рекла је Јоксимовић и додала да и Србија и Црна Гора су земље које преговарају, односно у приступном су процесу и кандидати за чланство, али да је Србија једина држава која преговара чланство, а која има обавезу, која је испуњена радо, да сачини посебан Акциони план за националне мањине у оквиру поглавља 23 - владавине права. „Ми смо показали на тај начин да смо као земља недвосмислено, јасно и искрено опредељени да поштујемо мултиетничност, мултиконфесионалност и сваку другу различитост која постоји у нашој земљи", рекла је министар. Истиче да су цркве и верске заједнице у Србији све слободне да структурирају своје односе унутар цркве и располажу својом имовином, по најбољим европским стандардима. Мислим да то завређује пажњу и да треба да буде истакнуто, а да оно што ради Црна Гора није у складу са темељним принципима на којима почива и сам процес евроинтеграција и сам приступни процес, прецизирала је Јоксимовић. Сматрам да неће доћи до тога да ико позове Црну Гору да повуче закон јер, како је рекла, као што се закони не поздрављају, тако се закони и не повлаче по нечијем позиву. „Али, потребно је алармирати на неки начин, не уносећи превише тензије у онако већ крхке односе у региону" и то заслужује да буде примењено као инструмент, рекла је Јоксимовић и осврћући ће се на предлоге посланика Ђорђа Вукадиновића да је требало затражити седницу Савета безбедности УН, истакла је да то никакве везе са СБ УН нема. „То би био један погрешан приступ у оквиру мултилатералних механизама који постоје у нашој дипломатији. За почетак ту је ОЕБС", навела је министар и додала да је приметила да када год је питање владавине права и стања медија у Србији, сви се из опозиције и невладиног сектора итекако позову на ОЕБС, али да није чула да се ико сетио да можда упути неку врсту писма или скрене надлежним канцеларијама ОЕБС-а на дешавања у Црној Гори према једном делу грађана те државе. Сматрам да је Србија одмерено одреаговала, заиста мислим да смо урадили доста, рекла је Јоксимовић сложивши се са премијерком да не мора све што се предузима да буде видљиво јавности. Како је рекла, Србија је, као приступајућа држава, реаговала на одговоран начин, као земља која има интерес да са Црном Гором има добре односе, али итекако има интерес и право да заштити пре свега људска права, не само своје заједнице, већ и других заједница. И то је пример владавине права - када штитите интересе своје, али и других заједница. Као што је Србија вољно, искрено и доследно спровела оно што се од ње очекивало, тако би требало и други, рекла је Јоксимовић. „Не очекујем позив за повлачење овог закона, али очекујем да се темељно преиспита како Црна Гора спроводи своје преговарачко поглавље о владавини права. То је фер приступ и тако би реаговао свако други у Србији у погледу статуса неотуђивих верских права која су део људских права", навела је Јоксимовић. Јоксимовић је подвукла да Србија ради разумно и да није погоршала до неслућених размера односе са Црном Гором и поновила да све инстанце - премијерка, председник, Министарство спољних послова и Министарство за европске интеграције, раде свој посао.