Министар за европске интеграције, Јадранка Јоксимовић, истакла је да је значајно то што Самит ЕУ - Западни Балкан није отказан у овим условима када су све европске земље суочене са, како је рекла, несагледивим последицама које је изазвала пандемија вируса корона. Јоксимовић је навела да очекује од тог Самита да се појачају позитивне политичке поруке ЕУ према региону, да председник Србије, Александар Вучић, постави питање наше европске будућности и процеса придруживања и да се постави питање повећање грантова, односно бесповратних средстава. Најављено је да ће ЕУ определити за овај део Европе 3,3 милијарди евра, а Јоксимовић је рекла да то јесте најзначајније и да показује да је ЕУ свесна да мора и да је и за њу важно да помогне Западном Балкану и опоравку тог дела Европе. "Тако је јер смо нераскидиво повезани тржиштима", рекла је и подсетила да је у укупној спољнотрговинској размени Србије, само са ЕУ 65, 70 одсто, а за цео регион 85 одсто. "Што се они пре опораве тиме ће се и Србија и наша привреда опоравити брже", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је додала да ће бити и подигнуто учешће грантова, бесповратних средстава, што је била и идеја комесара Вархеија, а као другу важну ствар наводи то што ће бити инвестициони оквир за Западни Балкан који је усмерен на регионалне пројекте, стратешки значајне из области трансевропских мрежа - енергетска инфраструктура са регионалном димензијом, транспорт, дигитализација, зелени коридори, све што повезује регион. "И ми ћемо бити заинтересовани да представимо оне пројекте који имају регионалну компоненту, а који су од националног интереса и да тражимо додатна средства", рекла је Јоксимовић. Политичка важност Самита, према речима Јоксимовић, јесте што се показује заинтересованост ЕУ да се заједнички обнове економије, а са друге стране јасна намера ЕУ да укључи Западни Балкан у бројне секторске политике и бројне инструменте, па и финансијске. "Ово је заправо увод у редовност састанака највиших представника ЕУ и Западног Балкана", наводи министар. Како каже све земље су током пандемије имале своје моменте истине и то у две равни, од којих је прва однос ЕУ према региону Западног Балкана. "Биле су приче да нема солидарности, да није реаговано на време, било је и кашњења, али то је узроковано другим моментом истине - колико смо сви ми као националне државе били спремни да се суочимо са кризом", наводи Јоксимовић. Рекла је и да су неке од земаља ЕУ доживеле свој моменат истине да нису биле спремне да се суоче са оваквом кризом. Јоксимовић је прецизирала да здравство никада није била тема заједничке политике ЕУ и да никада није потпадало под заједничку политику ЕУ. "Из тог тренутка истине се прешло у други тренутак истине, односно однос према Западном Балкану. Када се узме све у обзир, мислим да смо сви заједно положили тест и ЕУ према Западном Балкану и ми према самима себи. То је и основа за овај Самит", истиче Јоксимовић. Упитана да ли се одржавање Самита може читати као позитиван сигнал који ЕУ шаље региону Западног Балкана, Јоксимовић је рекла да је то јасан и снажан сигнал, који је дошао у тренутку након што су се државе суочиле са својим унутрашњим проблемима и у тренутку када су државе делимично савладале кризу. "Нико још у потпуности није савладао кризу, али смо дошли у тренутак када можемо да се бавимо другим темама и одмах су се фокусирали на Западни Балкан и Србију и то такође показује да сматрају да после пандемије нема опоравка ако не будемо сарађивали заједно", рекла је министар. Србија успешно одговорила на кризу због спроведених реформи Јоксимовић је, подсећајући да је криза након Другог светског рата изнедрила ЕУ, рекла да сматра да ће криза изазвана пандемијом вируса корона трансформисати Унију, а верује и оснажити. Јоксимовић је, коментаришући наводе да је изостала европска солидарност приликом пандемије вируса корона, рекла да је по избијању пандемије кренула јагма на тржишту медицинске опреме и дошла је одлука која је изазвала буру незадовољства што, како је прецизирала, није била забрана, већ се тражила ауторизација од држава од којих би се куповало, што у пракси доводи до тога да се теже спроведе. "Ми смо годинама учени да прво помогнемо себи, да бисмо могли другима да помогнемо. Међународни односи су позорница укрштања интереса и пријатељстава с времена на време. Србија је успешно одговорила на кризу не зато што нам је помогла ЕУ, Кина или било ко други, већ зато што смо годинама кроз процес евроинтеграција радили и спроводили реформе, улагали у здравствени систем и то много из новца ЕУ", истакла је министар. Упитана да прокоментарише то што нам је помоћ прво стигла из Кине и Русије, па тек онда из ЕУ, Јоксимовић је рекла да ако се мери ко је први помогао испоставља се да је ипак ЕУ прва помогла јер је, како каже, 15. марта уведено ванредно стање у Србији, а она је 16. марта у договору са председником Вучићем писала комесару Вархеију и тражила пренамену средстава што нам је и дозвољено. Са шефом Делегације ЕУ Семом Фабрицијем је 20. марта потписала првих 7,5 милиона евра, од 94 милиона које су одобрене за пренамену, подсећа Јоксимовић и додаје да је кинеска драгоцена помоћ и у материјалу и експертима стигла 21. марта, а руска 3. априла. Додала је да смо значајну помоћ добили и од Норвешке, САД, УАЕ. "Не желим да умањим, нити да пренагласим ниједну помоћ, свака је добродошла", наглашава министар. Подсетила је да је од пренамењених средстава ЕУ до сада купљено 75 респиратора, који још увек нису стигли јер неке друге земље, неевропске имају рестрикције на извоз, али ће и они стићи у наредних десетак дана. Према њеним речима, купили смо 800.000 маски које су допремљене, 100 тријажних контејнера који су стављени широм Србије, 100 монитора, стационарних кисеоника, тестова. Из Норвешке помоћи смо купили 45 респиратора, део је стигао, део није, додаје Јоксимовић. "Али, све ово што ћемо имати за економски опоравак, највећи део ће бити из ЕУ", истакла је и захвалила се свима на помоћи наводећи да смо и ми послали помоћ Италији, на чему је захвална председнику Вучићу што је покренуо ту иницијативу. Поручила је свима да се не играју геополитичких игара истакавши да се ради о глобалној пандемији и додала да је Кина помогла и другим земљама у свету, па и САД. "Сада није време за геополитичке игре утицаја, него за заједнички одговор. Свака помоћ је добродошла, послала нам је и Швајцарска помоћ, као и Мађарска, то је европска земља, а да не говорим колико смо улагали из европских фондова у здравствени систем", наглашава Јоксимовић. Упитана да ли ће наш процес евроинтеграција бити успорен због сарадње са "истоком", Јоксимовић је рекла да то није тачно и да ми у том процесу имамо други проблем. "Када чујем неке приче ја се питам да ли се неко прави наиван и не види да се у свету дешава прерастројавање односа, интереса. Наш је интерес да покажемо да нас у време пандемије не интересују политичке игре утицаја, него да помогне свако свакоме колико може. Србија треба да буде одговорна јер смо значајна земља у региону сигурно једна од најзначајнијих, а имамо добре односе и са земљама ЕУ, САД, Кином, Русијом", рекла је Јоксимовић. Јиксимовић је додала да Србија у овом тренутку има разумну добру спољнополитичку позицију што не значи да се то неће мењати. Одговарајући на питање колико корона удаљава Србију од чланства у ЕУ, Јоксимовић је рекла да ако наставимо да спроводимо реформе на један одрживо добар начин, онда нас корона заправо приближава ЕУ. "И то управо због разумевања да ће се кризе појављивати и да ћемо морати заједно да их решавамо", истиче Јоксимовић. Захваљујући се свима који су нам помогли током пандемије, Јоксимовић је рекла да је Србија добро функционисала укупно гледано, а да је то резултат, према њеном схватању, реформи које смо спроводили у оквиру европских интеграција. Темељна демократска права нису угрожена Јоксимовић је изјавила да је ванредно стање уведено у складу са Уставом, истичући да је у Србији парламент распуштен 4. марта када су расписани избори у редовним околностима, а не зато да не би могао да се састане да донесе одлуку о ванредном стању. Јоксимовић је рекла одговарајући на питање да ли то што се парламент није састајао може да буде један од аргумената европарламентарцима да се у Србији не поштују демократска права. "Парламент је распуштен 4. марта у редовним околностима, јер су избори расписани. Нисмо ми одједном рекли парламент не ради јер је ванредно стање и нећете се састајати да донесете одлуку о ванредном стању, него је то једна специфична околност, да се у тренутку када се парламент распушта због изборних активности дешава пандемија", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић је подсетила да је Светска здравствена организација 11. марта прогласила пандемију, а да је 12. марта читав низ европских земаља прогласило ванредно стање. Ванредно стање је, каже Јоксимовић уведено у 15 земаља ЕУ, а у 12 у којима није, уведене су ригорозне мере ограничавања кретања. "Не ради се о томе да је неко укинуо надлежности парламента, већ у читавом сплету политичких и са друге стране пандемијских околности се дошло у ситуацију да искористимо други уставни инструмент који постоји на располагању", наводи Јоксимовић. Додала је да, при томе, чим су се стекли услови да се парламент врати под одређеним безбедносним здравственим условима то је и урађено. "Парламент је потврдио одлуку о увођењу ванредног стања и донео закон о свим уредбама које је Влада у претходном периоду донела. Увек може да се тражи длака у јајету, али ово је Уставом нешто што постоји као опција. Околности су биле изнимне и мислим да је то урађено у најбољем духу и да нисмо угрозили ниједно темељно демократско право", рекла је Јоксимовић. Јоксимовић сматра и да се ограничењима која су уведена током ванредног стања довело до повољнијих трендова и да смо сада у повољнијој ситуацији када је у питању пандемија вируса корона. Очекујемо фокус ЕУ и Лајчака на примену Бриселског споразума Када је у питању дијалог Београда и Приштине, Србија не би требало да уводи линије поделе ко је способнији у вођењу, да ли ЕУ или САД, већ треба да промовише своје интересе и код једних и код других, као и код осталих који подржавају позиције Србије што се тиче статуса такозваног Косова, изјавила је Јоксимовић. "Не би било добро да уводимо линију поделе ко је ту способнији, ко има какве намере и шта је исход. Што се нас тиче ми гледамо да промовишемо наше интересе и код ЕУ и код САД, наравно и код оних који подржавају позиције Србије, што се тиче статуса такозваног Косова", изјавила је Јоксимовић. Јоксимовић је приметила да ЕУ није изгубила своју улогу у дијалогу Београда и Приштине, али додаје да је очигледно да су иницијативе САД и специјалног изасланика Ричарда Гренела биле врло ангажоване и конкретне, фокусиране и прагматичне, посебно везано за повлачење такси на робу из централне Србије. Специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак, сматра Јоксимовић, свакако ће се фокусирати на Бриселски споразум. "Обавио је телефонске разговоре, са свима први круг телефонских консултација, разговарао је и са нашим председником Вучићем, који је изнео јасно нашу позицију и наша очекивања. Имамо списак шта смо до сада урадили и оно што очекујемо да Приштина уради", рекла је Јоксимовић. Када је у питању специјални изасланик америчког председника Ричард Гренел, Јоксимовић каже да је он био фокусиран на део прагматичног приступа да се економске мере релаксирају, те да је ту било неколико иницијатива, као и снажан притисак на Приштину да се укину таксе на робу из централне Србије. "То је оно што је дефинитивно био фокус досадашњег Гренеловог аранжмана. Његове иницијативе нису задирале, што је суштина посла ЕУ у овом процесу, у посредовање у дијалогу везано за Бриселески споразум", навела је Јоксимовић. Навела је да Бриселски споразум, тај први иницијални споразум, није остварен зато што Заједница српских општина није формирана од стране Приштине, а да је што се тога тиче Београд испунио своје обавезе. Како каже, политички односи у Приштини, који су несигурни, свакако не креирају стабилно окружење да би представници Београда и Приштине сели и разговарали. Јоксимовић истиче да наша делегација, председник Александар Вучић, Канцеларија за КиМ и преговарачки тим уопште раде максимално посвећено, али да је потребно прво да видимо шта се дешава у Приштини у смислу формирања нове Владе. Како каже, враћање дијалога не зависи од Београда у овом тренутку, а када се стекну услови потребно је видети шта је урађено и где смо што се тиче Бриселског споразма. Упитана да ли сматра да је могуће ове године говорити о наставку дијалога, Јоксимовић каже да прво треба видети шта ће се десити са Владом у Приштини, сада након што је Иса Мустафа нашао новог коалиционог партнера, а постављени су и рокови до краја маја. "Ми смо ту за сада само посматрачи, заинтересовани посматрачи. Ако нас неко позива да се вратимо за сто, хоћемо само да видимо са ким, да ли имамо темељну размену мишљења, шта је до сада постигнуто", наводи Јоксимовић.