"Ефекти ове кризе ће се осећати деценијама унапред и неке ствари неће бити исте. Онај ко жели да преживи мора да се прилагоди. Ко не може, тај ће остати у некој трећој индустријској револуцији, а нека четврта или пета ће имати нове победнике", рекао је у интервјуу министар финансија Синиша Мали. Министар нам је одговорио и на питања како ћемо живети у 2021. години, хоће ли бити нове помоћи за привреду, колико је важно да привредници почну да размишљају другачије, али и шта би радио да није министар и како се лично осећа после тешке и неизвесне 2020. * Како ћемо живети у 2021.? - Надам се да ће нам 2021. бити година лаганог враћања на стање пре короне. А крајем прошле године имали смо високу стопу раста од 6,2 одсто, имали смо и повећање плата и пензија, напредак у изградњи инфраструктуре... Очекујем да ћемо већ од друге половине 2021. да се вратимо у нормалну ситуацију - да се развија економија, да градимо ауто-путеве, отварамо фабрике. За све то смо поставили основе у буџету где имате и повећање пензија од 5,9 одсто, али и повећање плата у јавном сектору од по пет одсто, затим минималаца од 6,6 и смањење оптерећења на зараде од 0,6 одсто... У буџету је и 330 милијарди динара за ауто-путеве и болнице по целој Србији. И све то је основа за даље повећање животног стандарда и раст БДП. * Колико је то боље од земаља у региону? - Много, и боље и брже. У условима када је криза, једна година мења нешто што би се у нормалним околностима мењало и по 10 година. Дакле, ако БДП у Хрватској падне 8 или 10 одсто, а ми у минус идемо до 0,8 одсто, онда је много тога јасно. Притом је Хрватска чланица ЕУ, а да не говоримо о осталим земљама као што су Босна, Црна Гора... Није исто када много паднете јер то значи да су изгубљена и многа радна места, и оптимизам и извори финансирања и да треба време да се све то врати. С друге стране, Србија има сачувану производњу, немамо масовна отпуштања и затварање производних погона... Сада нам је стопа незапослености 9 одсто, а у првом кварталу је била 9,4. * Очекујете ли сада нове отказе, имајући у виду да су крајем децембра истекле обавезе о забрани отпуштања у фирмама које су узеле државну помоћ? - За девет месеци кризе привреди смо исплатили пет плата за сваког радника. За угоститељство и туризам укупно шест зарада. А није било затварања, јесте ограниченог радног времена, што значи да је ипак било прихода. С друге стране, одложили смо плаћање пореза и доприноса који доспевају на наплату тек у фебруару и плаћаће се на 24 рате. Имамо анализе Привредне коморе Србије и засад ми ту не видимо велика померања или нека црне сценарије које смо видели у другим земљама. Али кажем, пажљиво пратимо из дана у дан. А важно је да смо током 2020. показали да грађани и привредници могу и треба да имају поверења у државу. * Хоћете да кажете да привреда може очекивати и нову новчану помоћ? - У овом тренутку не видим потребу, али ако је буде било, сешћемо и размислити. Дакле, ако треба да реагујемо и помогнемо, то ћемо и урадити. Али и грађани морају да знају - мора то од нечега да се плати. Јер мере које смо донели јесу права и обавезе и са једне и са друге стране. Да будем искрен - ако ћемо неком давати помоћ, да ли то значи да треба да смањујемо и плате и пензије. То је велико питање. Значи, ако с једне стране повећавате трошкове, некоме морате и да смањите. * Део привреде је тражио и смањење пореза. Размишљате ли у том правцу? - Ја сам против промене пореске политике. Привредници нигде у свету не желе да виде хаотичну пореску политику и желе предвидивост. Погледајте шта раде земље у кризи. Оне краткорочним мерама покушавају да се носе са вирусом корона, а свака промена пореске политике је увек дугорочна и спроводи се по 15-20 година. * Мислите ли и да је дошло време да привреда сама мора да сноси терет кризе? - Никоме у привреди у овом тренутку није једноставно. Разумем ја и њихове проблеме, али ове године смо показали да је држава највећи терет кризе преузела на себе. Сигурно је да ће бити последица, за некога мање, за некога веће, али на крају крајева сви заједно морамо да се носимо са тим последицама. Али сигурно је да држава не може да покрије 100 одсто последица кризе. * Да ли је време и да привредници стратешки мењају начин размишљања? - Претпостављам да то одавно раде. Ефекти ове кризе ће се осећати деценијама и неке ствари неће бити исте. Као што држава има обавезу и мора да улаже у дигитализацију, у е-управу, ефикаснији рад преко ИТ система, тако је и за привреду. Улагањем у иновативне ствари, много већа флексибилност према пословању, другачији однос према запосленима, те нови производи и услуге - то је оно што ће дефинисати оне који преживе. Сигуран сам да би се све ове ствари десиле у наредних пет или 10 година, а сад се то само убразало. И онај ко жели да преживи, мора да се прилагоди. Ко не може, тај ће остати у некој трећој индустријској револуцији, а нека четврта или пета ће имати нове победнике. * Где је баланс када говоримо о заштити здравља и очувању економије - било је замерки да сте у једном моменту можда више дали примат економији? - Не бих се сложио. Мислим да смо успоставили прави баланс. Приоритет нам јесте било здравство. Имали смо и затварање економије од 45 дана, напор да набавимо сву опрему за здравство, али смо се паралелно борили да сачувамо економију и радна места. Једно без другог не може. Ми смо се трудили да направимо баланс такав да на оба фронта гурамо напред са најмањим могућим последицама, али увек је приоритет било здравље људи. * Кризни штаб је често говорио како се не слаже са попуштањем мера у корист привреде? - Ја нисам члан Кризног штаба и не бих се никад мешао у то шта и како доктори кажу. Али мере које смо до сада доносили дефинисала је медицинска струка. * На коју земљу желите да Србија личи у 2023.? - Видим Србију већ од 2022. као земљу која и даље има високе стопе раста, са рекордно ниском стопом незапослености, великим бројем фабрика које се отварају, са мрежом ауто-путева. Нисам жељан да личимо на Словенију, или на неку другу земљу. Највише бих волео да личимо на Србију и да други желе да личе на нас. * Да ли је Кина заинтересована за "Ер Србију"? - Негде сам то прочитао, али ја немам информацију, ни званичну, нити незваничну да је Кина заинтересована за преузимање. Ако постоји неко ко је заинтересован из било које земље за нашу авио-компанију, ми смо увек отворени за разговор. Цела авио-индустрија у свету је погођена, али важно је знати да "Ер Србија" нема губитке из претходног периода. Држава ће помоћи "Ер Србији" само за доказане губитке изазване ковидом, а таквих губитака јесте било. Та компанија је од 2013. до 2019. била профитабилна. Сигурно је да Србија неће одустати од своје авио-компаније. * Спочитавало вам се да сте певачима који зарађују и хиљаде евра за викенд дали по 90.000 динара. Јесте ли се можда покајали и рекли да није требало линеарно да делите новац? - Нити сам се покајао, нити запитао да ли је у првом пакету мера требало свима помоћи. Мислим да је то била потпуно исправна одлука. Јер како у том моменту одговорити на питање коме помоћ дати, а коме не. То је био почетак кризе када се није знало да ли ће бити затварања за све и када се није знало како ће који сектор проћи у кризи. И у том моменту је било најправедније да помогнемо свима. * Тешка година је иза нас. Неизвесност, криза, државна помоћ, нови закони. Како се осећате после свега? - Много ствари је урађено - пакети помоћи за привреду и грађане, први ребаланс буџета, па други, па емисија еврообвезница, па наградна игра "Узми рачун и победи", буџет за 2021... Само кроз Скупштину ми је прошло 40 закона. Урадили смо одличан посао и изгурали све што је требало, само што сам мало уморан. Иза нас је доста изазовна година, имали смо борбу на два фронта - здравственом и економском. Ако погледате здравствени, мислим да смо на прави начин реаговали одмах у марту. С друге стране, показали смо да држава може да преузме највећи део кризе на себе. Приватни бизнис велика жеља * Да нисте поново постали министар, чиме бисте се бавили? - Вратио бих се и радио свој посао који сам радио и пре овога - а то је приватни бизнис и саветовање у области финансија, трансакција, финансијског консалтинга, аквизиција предузећа, рестуктурирања. Али, да, увек ми је била жеља да се вратим приватном бизнису и надам се да ће се то и догодити. Порез плаћа 2,2 милиона људи, што не би и фриленсери * Фриленсери кажу да сте их са наплатом пореза притисли баш сада јер је буџету потребан новац? - То је бесмислица и правдање некога ко своје пореске обавезе није платио на време. Закон се није мењао од 2003. године и то да ли је неко фриленсер или остварује приход на други начин, он је дужан да плати порез. Оно што се јесте десило је то да у последњих неколико година имате све више таквих људи који примају приходе из иностранства. По аналитици Пореске управе, тај број је достигао критичну масу и захтевао је додатну контролу. Како од мене као министра очекујете да кажем немојте да платите порез. Врло је просто - јесте платили или не. Ја плаћам, 2,2 милиона запослених плаћа, па што ви не бисте платили.